IMA LI IKAKVE NADE ZA SVETSKU I SRPSKU POLJOPRIVREDU? Bizportal istražuje koje žitarice su najbolje i najisplativije za setvu

BizPortal/D. Stefanović | 14:42 | 17.10.22 Biz info

Neophodno je da se prilagodimo klimatskim promenama.

Shutterstock

Prema izveštaju „Race to Zero“, globalne kampanje za rešavanje klimatskih promena, zbog klimatskih turbulencija širom sveta mnoge poljoprivredne i prehrambene kompanije rizikuju da izgube do četvrtine svoje vrednosti do 2030.godine.

Imajući u vidu tu problematiku, pitali smo profesora i naučnog savetnika Miroslava Maleševića, da li ima spasa poljoprivredi generalno, u svetu ali i kod nas. Milošević je potvrdio da je stanje zabrinjavajuće, ali i da on jedino rešenje vidi u izmeni strukture setve, i to kod ozimih kultura, to jest žitarica i uljane repice.

– Mogli smo da vidimo kako su suša i visoke temperature pokosile kukuruz i soju ove godine. Imamo, na žalost, dokaze kako se klimatske promene, iz godine u godinu, kumulativno odražavaju na prinose, te se mora hitno nešto preduzeti povodom toga. Naša zemlja, ali i region, Mađarska, Bugarska, Hrvatska, moraju što pre da krenu da seju više pšenice, ječma, raži i uljane repice – naglasio je Malešević.

Kako objašnjava naš sagovornik, nužan je podstrek u vidu deljenja stručnih saveta poljoprivrednicima i intenzivnijoj jesenjoj sadnji nego što je do sada bio slučaj. Jer do izmena strukture i do novih strategija, ne mogu stručnjaci i analitičari sami da stignu, pa je neophodan i podsticaj ljudi na terenu. Malešević objašnjava da im se mora predočiti da je ova strategija bolja, to jest, zašto će im se više isplatiti da se prilagode vremenskim uslovima, a ne da „udaraju glavom o zid” kada vremenske (ne)prilike pokose prinose.

– Sa problemom suša i visokih temperatura, generalno klimatskim promenama, ne borimo se samo mi, nego i ceo svet. A na nama je da se uskladimo sa istim, jer drugog izbora nemamo, ne možemo ići protiv prirode, u tom slučaju neophodna je nova strategija kako bismo bili u plusu – rekao je Malešević.

Kada govorimo o brojkama, prema profesoru Maleševiću, sa 800.000 hektara dobijamo oko tri i po tone kukuruza, što je mali prinos, zbog gorepomenutih suša. Pa, šta je onda rešenje? Ono je isto – da se više seje na jesen.

– Ako se može reći, da je sreća u nesreći što imamo mali stočni fond. To ću obrazložiti time da su ove količine kukuruza dovoljne da pokriju sva grla u Srbiji, a da ostane i za izvoz, ali mislim da neophodno što pre naći rešenje, koje će nam pomoći da zaradimo više, a da stoka u našoj zemlji ne bude gladna. Glavni problem je u tome što je žetva kukuruza i soje znatno kasnije u godini, u septembru, u odnosu na ozime kulture, koja se žanju u junu mesecu – objašnjava Malešević.

Rešenje za ovaj problem, profesor je našao u sadnji baš ozimih kultura, jer ćemo već u junu moći da prodajemo dobijeni prinos, te će samim tim i stoka imati dovoljno hrane.

Pokošeni prinosi

Osvrnuvši se na soju, Malešević je objasnio da je glavni problem zapravo što je 70 odsto semena soje nedeklarisano, pa je ono izgubilo i pun potencijal i ne može da se prilagodi uslovima, dok je sa kukuruzom nešto drugačija situacija.

– Krah soje i kukuruza nije morao da se desi ove godine. Rekao bih da su za to krivi i sami poljoprivrednici, jednim delom iz jednostavnog razloga – želeli su rekordne prinose, da se takmiče sa Evropskom unijom i Sjedinjenim Američkim Državama. Naši poljoprivrednici jesu izabrali dobre hibride kukuruza, možda i najbolje na tržištu, ali oni nisu adaptirani za ekstremne suše koje su pogodile naše podneblje ove godine, pri tom je pravljena i greška pri sadnji, stavljano je više semena nego što je trebalo. Odgovorno tvrdim da su za ovo podneblje, najbolji domaći hibridi – objasnio je Malešević.

(Ne)saradnja zemalja

Kao glavni problem zašto zemlje u svetu ne mogu da dođu do sigurnog rešenja, Malešević navodi nedostatak informacija, to jest statistiku o gubicima mnogih zemalja u Evropskoj Uniji, ali i u SAD-u.

– Ove godine su Francuska, Španija i Nemačka i SAD, imale ogromne gubitke u prinosima, a podataka nigde nema. Niti koliko su izgubili, niti da li traže rešenje, a tek koja bi strategija mogla da se iskoristi kako se pokošeni prinosi ne bi ponovili – rekao je Malešević.

Kako ističe, podatke o gubicima ćemo dobiti sledeće godine, najverovatnije na proleće, a potom ćemo biti svedoci skoka na berzama. I tako sve u krug.

Da se poprave stvari, dok još mogu

Ovogodišnji deficit kukuruza u Evropskoj uniji pokriće Sjedinjene Američke Države i delovi Južne Amerike, ali ako to bude praksa u narednim godinama, došli bi do globalnog deficita koji se ne može nadoknaditi sa jednom „dobrom“ godinom.

– Moramo doći do balansa proizvodnje i potrošnje. Svako proizvodi da bi zaradio novac, a ako nema sirovina, nema ni planova za izvoz – razjasnio je Malešević, nadajući se da će svetske sile, pa samim tim i mi doći što pre do rešenja globalnog problema.

Naš sagovornik se osvrnuo i na sam početak setve, rekavši da se zbog solidnih septembarskih padavina zemljište dovoljno akumuliralo. Takođe, Milošević naglašava da „ne treba trčati pred rudu” i da su neophodne zimske padavine koje mnogo znače ozimim kulturama i da će vreme pokazati svoje. Na nama je da se prilagodimo istom i damo sve od sebe i krenemo u jesenju setvu malo jače nego što je to bio slučaj ranije.