NEVREME NAPRAVILO OGROMNU ŠTETU Grad uništio malinu u ariljskom kraju za 3-4 godine

– Kukuruz je uništen samo za ovu godinu, ali voće, kao šljive, jabuke, malina…za njih će oporavak trajati tri do pet godina, uz velike agrotehničke mere – rekao je Radović.

Napomenuo je da je bio takav grad da je ispucano toliko raketa kao da je smak sveta, kao da smo bili u ratu, ali da je opet šteta velika, pošto grad dolazi iz područja BiH gde nemaju dovoljno raketa niti automatske stanice, zbog čega se svake godine uništava rod u Zapadnoj Srbiji.

Radović je istakao da malinari dobijaju velike podsticaje za osiguranje, ali da su problem osiguravajuće kuće, koje i sada ne izlaze odmah na teren, drugog ili trećeg dana kada bi trebalo da izađu po zakonu po prijavi, nego tek za 10 do 15 dana.

Tvrdi da se sada vidi da su rodne grančice izlomljene i da će osiguravajuće kuće reći za 15 dana da je šteta 20 ili 30 odsto, iako je šteta 100 odsto.

Radović ističe da bi Narodna banka Srbije i Ministarstvo poljoprivrede trebalo da napravi dogovor sa osiguravajućim kućama, kako bi se rešio taj problem.

Agroanalitičar i savetnik ministra poljoprivrede Goran Đaković je rekao, da nije baš tako i da u Arilju ima oko 1.500 hektara maline, ali da je šteta obuhvatila i jabuke i drugo voće.

– Procena je da je šteta na oko 300 hektara, a barem polovina je pod malinom. Ako uzmete u obzir da u Srbiji ima 21.000 hektara maline, to je minimalna površina u odnosu na totalnu. Ipak, morao je da se osigura pošto je imao 70 odsto subvenciju – naveo je Radović.

Kako je rekao, u Arilju je polovina zasada osigurana i može da se desi da šteta bude loše procenjena, postoji veštačenje i sud.

Kako se procenjuje, šteta na malini u ariljskom kraju je od 20 odsto na više, a ima zasada gde je i totalna šteta.

Đaković ističe da nije tačno da je potrebno do pet godina da se obnovi zasad maline, kao i da se i za 15 dana može videti da li je zasad potpuno uništen.

Takođe, istakao je da možemo videti koliko nije sjajno u poljoprivredi i po tome što je prošle godine bila odlična cena maline od 450 dinara, a jedan od vođa protesta je sam govorio da je kupio stan u Beogadu od prošlogodišnjeg roda.

Đaković je rekao da postoji problem sa gradom iz BiH, ali da i pojedini gradonosni oblaci ne mogu da se razbiju.

Tvrdi da ove godine nije manji izvoz niti manji rod maline kako to tvrde malinare.

Takođe, kaže da će otkupca cena maline ove godine biti čak 600 do 800 dinara, a u prodavnici verovatno i više od 1.000 dinara.

– Sada su malinari na vrhuncu, u dobrom položaju i ne treba to da kvare alavošću – poručio je Đaković.

Radović je odgovorio na to da je indirektno pomenuti malinar Dragišu Terzića pošten i dobar domaćin i da nije tačno da je kupio stan od prošlogodišnjeg roda.

Radović je istakao da ne cveta sve u poljoprivredi kao što je mogao da čuje, pa malinari kupuju stanove od zarade na malinama.

Istakao je da se malinari nisu obogatili na malini, kao i da cena ove godine mora da bude skuplja, jer su đubriva poskupela između 100 i 300 odsto, nafta, agrohemija i drugo.

Takođe, dodao je da u odnosu na prošlu godinu malinari imaju 30 do 40 odsto manje maline.

Đaković je istakao da nije tačno da su drastično umanjeni prinosi i da postoje i savremeni zasadi gde su prinosi veći od 20 tona po hektaru, kao i da će ovogodišnji prinos biti na nivou od prošlogodišnjeg.

U prva četiri meseca ove godine izvoz maline je bio za oko 30 odsto manji u odnosu na prosek prethodnih godina, rečeno je juče u Privrednoj komori Srbije (PKS) na sastanku sa prerađivačima i izvoznicima zamrznutog jagodastog voća u okviru Grupacije proizvođača svežeg i zamrznutog voća i povrća PKS.

Iz PKS saopštavaju da podaci sa velikih izvoznih tržišta, pre svega Zapadne Evrope gde se najviše prodaje srpska malina, pokazuju da je prodaja maline u supermarketima širom Evrope opala za 20-30 odsto u odnosu na isti period 2020. i 2021. godine, a kao glavni razlog se navodi visoka cena uslovljena veoma visokom otkupnom cenom sveže maline u prošlogodišnjoj berbi.