NEKAD 5.000, DANAS 20 EVRA ZA KILOGRAM Tartufari u Srbiji u debelom minusu – vadili trule i nekvalitetne gljive

BizPortal/ Tamara Đurđević | 14:35 | 30.11.22 Biz info

Suša je odradila svoje.

Shutterstock

Novembar je doba kada je zemljište najplodinije tartufima rasprostranjenim po određenim delovima Srbije. Najčešće se nalaze na Fruškoj gori, u južnom Sremu, Mačvi, Deliblatskoj peščari, na planinama Kosmaj, Rudnik i Oplenac. Kao i na pojedinim skrivenim lokacijama koje poznaju samo oni koji se i bave prikupljanjem najprofitabilnijih gljiva.

Procene stručnjaka glase da se u Srbiji godišnje pronađe oko tri tone raznih vrsta tartufa, a potraga za njima procvetala je u poslednjih desetak godina, kada su ljudi shvatili da mogu da donesu dobar profit, ali uz nešto komplikovaniju proceduru pronalaženja.

Plodno srpsko tlo je tartufarima do sada omogućavalo veliku količinu belih i crnih tartufa, ali ovogodišnja berba pokazala je svoje drugo lice.

Prema rečima Jelene Milošević, sekretarke Mikološko-gljivarskog saveza Srbije, nepovoljnu klimatski uslovi uticali su na negativan ishod.

– Velike suše napravile su potpunu katastrofu, koja je dovela do toga da većina nije zaradila ništa. Desila se jako loša zarada, mnogi su otišli u minus, jer su u samom startu morali da ulože pare. Tek poneki pojedinac uspeo je da izvadi po koji kilogram, čija zarada nije vredna ni pomena – započinje sagovornica za Bizportal.

Dodaje da su tartufari usled loše sezone vadili gljive u očajnom stanju, koje nisu mogle da se prodaju ni za približnu, a kamoli punu cenu.

– Ovogodišnja cena dostigla je svoj maksimum, za „prvu A“ klasu moglo je da se dobije punih 5.000 evra, ali takav tartuf nije mogao da se nađe na području Srbije. Ljudi su uglavnom vadili trule, propale i male komade tartufa koje su mogli da prodaju po ceni od samo 20 evra po kilogramu. Zabeležene su količine od desetak kilograma na nekoliko dana po toj ceni, a krajnja zarada bila je apsolutno neisplativa – objašnjava Jelena Milošević.

Čak i na lokalitetima gde ih je do ove godine bilo u velikoj količini skoro da su se jedva i pronalazili.

– Okolina Požarevca uvek je bila bogata tartufima, dok je u u ovom mesecu, kada bi trebalo najviše i da se izvuče, dobijeno tek oko 20 kilograma na četiri dana. Daleko je ova sezona od svih prethodnih, kada se vadilo i više od tri tone kvalitetnih tartufa – dodaje sekretarka Mikološko-gljivarskog saveza Srbije.

Situacija u svetu je ipak nešto drugačija, ali je interesovanje za vredne gljive drastično opalo.

– Tartuf se ponovo pojavio u velikoj količini u Italiji, i upravo to uticalo je da mu vrednost sa 5.000 spadne na 3.200 evra po kilogramu. Pored toga, sve je manje kupaca za ovaj skup proizvod, jer je kupovna moć znatno umanjena usled energetske krize i lošeg ekonomskog stanja svuda u svetu. Ipak je to skupo zadovoljstvo, a ljudi danas pažljivije troše novac, čak i oni koji imaju mnogo – zaključuje Milošević.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.