“CRVENO ZLATO“ NE GUBI NA CENI Da li će malina biti skuplja nego prošle godine?

Nagađanja oko cene maline novog roda već su počele iako je do berbe ostalo više od tri meseca. Proizvođači veruju da će srpsko „crveno zlato” biti još vrednije ove godine nego prošle i da će za kilogram moći da dobiju od 600 do 800 dinara. Stručnjaci smatraju da je za licitiranje još rano i da se neprimerenim izjavama ide na štetu ovom, trenutno najznačajnijem sektoru domaćeg voćarstva.

Manji rod nego prošle godine

– Ove godine može se očekivati cena ovog voća od 600 do 800 dinara za kilogram, pre svega, jer su poskupeli hemija, repromaterijal, radna snaga i đubrivo – izjavio je nedavno Dobrivoje Radović, predsednik Asocijacije proizvođača malina i kupina u Srbiji, prenosi Politika.

On smatra da cena može i da premaši 800 dinara, u zavisnosti od toga kakvi će biti vremenski uslovi, jer bi u slučaju manjih prinosa bila veća tražnja.

-Malina je u veoma lošoj kondiciji, slabog izrastanja, stabljika je kratka i možemo slobodno reći da će to biti manji rod nego prošle godine – ocenio je Radović.

Podsetio je da je cena ovog voća 2021. bila solidna, sorta „Vilamet” plaćena je od 420 do 450 dinara po kilogramu, a izvozna cena maline koja nije prebirana u hladnjačama kretala se i kreće se od 700 do 900 dinara.

Rano je govoriti o cenama

Jedan od najvećih domaćih stručnjaka za voćarstvo, dr Aleksandar Leposavić sa Instituta za voćarstvo u Čačku kaže da treba biti obazriv s nagađanjima o ceni i ne rizikovati u stvaranju negativnog odjeka.

– Kupci, koji imaju svoje predstavnike u Srbiji, vrlo dobro znaju sa čim raspolažemo i kakva je situacija – naglašava Leposavić.

Prema njegovim rečima, bez obzira na ne baš sjajno stanje u malinjacima, trenutno u svetskoj trgovini postoji velika obazrivost i preokupiranost bazičnim proizvodima, a malina je kao i druge vrste jagodastog voća, proizvod luksuznog karaktera i zbog toga postoji zastoj u preuzimanju, inače plaćene maline iz naših hladnjača.

– Naravno da je rano govoriti o ceni. I pre situacije sa Ukrajinom tvrdoglavo insistiranje na ceni u neku ruku izazvalo je i određeni revolt kod naših tradicionalnih kupaca. Naše je da ih ubedimo da je proizvod kvalitetan, a znamo da jeste, i da tako nastupamo u promociji i marketinškim aktivnostima u kojima se ne ističemo baš preterano. Licitiranje i pominjanje bilo kog iznosa, u ovom slučaju 800 pa čak i 1.000 dinara za kilogram maline koji je neko dužan da nam plati je sasvim pogrešan način i to nam samo nanosi štetu jer to nikoga ne obavezuje – kaže dr Leposavić.

Dodaje da je tačno da na tržištu postoji izuzetno veliki deficit tog voća ali da je na ovo uticao i manjak neisporučene robe iz 2021. godine.

– To je na kraju dovelo do ogromnih gubitaka mnogih hladnjačara u Srbiji jer su veću cenu plaćali ovde za „original” i druge kategorije robe, nego za finalni proizvod koji su plasirali na evropsko ili svetsko tržište – navodi Leposavić.

Smatra da postoje signali i sa svetskog tržišta koji ukazuju na opreznost. Recimo, bez obzira na to što su Čileanci imali povlašćen položaj s isporukama smrznutog programa maline na kinesko tržište, u poslednje vreme Kinezi su im, u pokušaju da unaprede svoju proizvodnju ali i zbog reeksporta kome su oni pribegavali, uveli posebno obeležavanje svake pošiljke sa striktnim podacima o poreklu robe koja se uvozi.

Nemoguće naći berače za dnevnicu ispod 5.000

Leposavić napominje da to jako usložnjava izvoz čileanskog voća, poskupljuje ga i usporava. Čileanci su inače nedavno završili berbu, imaju proizvodnju ispod 15.000 tona što znači da se pad proizvodnje maline u toj zemlji nastavlja. U domaćim prilikama uočavaju se određeni problemi. U zapadnoj Srbiji trenutno za najprostije radove u malinjacima, kao što je vezivanje plodonosnih prirasta, odnosno izdanaka za rod, nemoguće je naći radnika za dnevnicu ispod 5.000 dinara, dok su za taj posao 2021. sezonci naplaćivali 2.500 najviše 3.000 dinara.

– Sva ta priča o prošlogodišnjoj izuzetno visokoj ceni i dostignutim rekordima podigla je i cenu radne snage, ne samo za malinu već za drugu biljnu proizvodnju, a ogroman deficit radnika u našoj zemlji prisutan je već duži niz godina – zaključio je Aleksandar Leposavić.