Na desetine hiljada stanova širom Srbije zvrji prazno - Da li je oporezivanje vlasnika rešenje?

Problem cena i nedostupnosti nekretnina je situacija koja očigledno muči sve više država na evropskom kontinentu. Svedoci smo istih muka koje more Nemačku i njenih pokušaja da reše ovaj problem, koji za sada ne donose preterani rezultat.

Slična situacija se javila i u našem komšiluku. Hrvatsko tržište nekretnina je takođe preopterećeno i njihove vlasti istražuju različite mere koje bi mogle da donesu rezultat. S obzirom na to da oni primećuju prazne stanove, koji se koriste ili za sporadično iznajmljivanje ili za čuvanje kapitala, kao glavne uzročnike za novonastali haos na tržištu, jedno od rešenja koje se razmatra jeste i donošenje zakona o oporezivanju praznih stanova.

Kakvo je stanje u Srbiji

Iako zvanični podaci oko broja praznih stanova u Republici Srbiji nisu poznati i javno dostupni, svesni smo da cene stanova, pogotovo u većim gradovima, konstantno rastu. Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, u 2023. godini izgrađeno je oko 35.652 novih stanova. Reč je o velikoj brojci i konstantnom razvoju urbanizma, a ponuda stanova ipak stagnira.

Prema rečima advokata Daneta Žigića, u našoj zemlji već postoji mnoštvo poreskih obaveza u vezi sa posedovanjem nekretnina, pa bi novi namet bio previše.

- Recimo, kao prvi se javlja porez pri kupovini stana, odnosno, porez na preuzimanje prava. Po zakonu Republike Srbije ovaj porez u visini od 2,5 odsto cene same nekretnine, dužan je da plati prodavac, ali u praksi se gotovo uvek ta obaveza prilikom potpisivanja ugovora prebacuje na kupca. Iz ugla prodavca, postoji porez na kapitalnu dobit i on predstavlja porez na razliku u ceni nekretnine prilikom kupovine i prodaje. U slučaju da je neko kupio stan po ceni kvadrata od 1.000 evra, recimo, a cena kvadrata u trenutku prodaje poraste na 1.500 evra, ta razlika od 500 evra se oporezuje - kaže Žigić za Bizportal.

Ni samo posedovanje nekretnine ne dolazi bez nameta, čega je svestan svaki građanin naše zemlje.

- Svi vlasnici stanova su svesni poreza na imovinu koji se plaća svake godine i on zavisi od različitih faktora, koji zapravo definišu samu tržišnu vrednost stana - ističe advokat.

Što se tiče vlasnika više nekretnina, oni već po sadašnjem zakonu Republike Srbije imaju poresku dužnost za svaki stan koji poseduju.

- Naš trenutni zakon zahteva od vlasnika nekretnina da se svaka nekretnina oporezuje. Olakšica je takva da se porez na jednu nekretninu, na koju je čovek prijavljen, godišnje umanji za 50 odsto, dok se za ostale nekretnine on plaća u punoj vrednosti. Ukoliko se ostale nekretnine kojim slučajem izdaju, naplaćuje se i dodatni porez na zakup koji plaća vlasnik tog stana - navodi naš sagovornik.

Da li bi porez o kojem pričaju Hrvati mogao da bude rešenje

Kako navodi Žigić, već je bilo govora o uvođenju sličnog zakona i kod nas, gde bi se dodatne nekretnine posmatrale kao luksuz i samim tim bi se plaćao dodatni porez na luksuz. Ipak, u ovom trenutku, nema izglednih šansi da se u skorije vreme takav zakon donese.

Takođe, i kada bi takav zakon bio usvojen, naš sagovornik ne veruje da bi to doprinelo stabilizaciji tržišta nekretnina.

- Moje iskreno mišljenje je da ovaj porez ne bi rešio ništa. Previše bi bilo lako izvodljivo izbegavanje samog poreza, jer vlasništvo nad nekretninom može da se promeni bez većih problema. U slučaju jednog domaćinstva, jedan stan može da se pripiše na ime majke pravog vlasnika, drugi na ime oca i tako dalje. Načelno, zakon bi išao u smeru smirivanja cena nekretnina, ali praksa bi pokazala da ne bi došlo do bilo kakve promene - ističe advokat.

Ipak, praksa je jedino ono što je bitno. Tržište nekretnina je izuzetno specifično i ono zavisi od ponude i tražnje, a one zavise od brojih faktora. Pitanje je i da li bi, čak i bez postojećih mana, ovaj zakon mogao da reši ovaj problem, jer visina poreza ne bi bila dovoljni podsticaj vlasnicima da snize cenu zakupa ili cenu kvadrata pri prodaji.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.