Iznajmljivanje stanova je postalo preskupo, a kupovina nekretnina postaje nedostupno siromašnijim građanima naše zemlje. Istraživanje pod nazivom "Ka pravednim stambenim politikama u Srbiji", koje su sproveli profesori Fakulteta političkih nauka i ekonomisti, pokazuje da bi stanovanje u Srbiji moglo da postane jeftinije i ponudilo određena rešenja.
Stanovi su skupi, ali izgleda samo onima koji žele da žive u njima. Za one koji kupuju stanove da bi ih rentirali - ovo je, kažu stručnjaci, odličan način da ostvare profit. Oni neretko postaju vlasnici nekoliko stanova čime se smanjuje ponuda, a podiže cena nekretnina.
"Nije tajna da ljudi u Srbiji koriste stanove da bi plasirali svoj kapital. I to ne bi bio problem da postoji dovoljan broj stanova da svi oni koji žele da žive u stanovima koje kupe, mogu zaista i da ih priušte. Međutim, ovaj fenomen gomilanja stanova, gde vi koristite stanove da biste zaradili novac za dugoročno ili kratokoročno rentiranje, stvorio je jednu novu vrstu socijalne nejednakosti", naveo je vanredni profesor Fakulteta političkih nauka Bojan Vranić.
Stvorila se kažu nova klasa - klasa rentijer, koja, pokazuju istraživanja, predstavljaju jednu vrstu nelojajne konkurencije ljudima koji pokušavaju da steknu krov nad glavom. Rešenje je, kažu - promena poreskog sistema.
"Da porezi za svaku narednu nekretninu se progresivno povećavaju, tako da drugi porez bude skuplji od prvog, treći od drugog, četvrti od trećeg, da ljude demotivišemo da golilaju nekretnine u svom vlasništvu i na taj način ljudima olakšamo da dođu do svoje prve nekretnine", napomenuo je docent Fakulteta Političkih nauka Ivan Stanojević.
Dolazak Rusa je, kažu, samo dodatni, ali ne i ključni uzrok skoka cena stanova. Ipak, činjenica je da su mnogi stanodavci iselili dotadašnje podstanare, kako bi stan izdali ruskim državljanima za znatno veću kiriju.
"Ono što su migracije, posebno iz Rusije prouzrokovale, jeste psihološki efekat da se ionako skupe stanarine, sada dodatno podignu. Ono što se krije iza toga, jeste da su kamate na kredite skočile, zatim troškovi života su skočili i ljudi moraju na neki način to nadoknaditi, tu mislim pre svega, na ovu klasu rentijera. Zbog toga dolazi do povećanja cena nekretnina", rekao je vanredni profesor FPN Bojan Vranić.
Studija je, ističu autori, tu da ponudi jedno od mogućih rešenja.
"Mi mislimo da je ovaj predlog dobar, a sad je na zakonodavnoj vlasti da vidi da li će želeti da krenu tim putem", kaže Stanojević.
Kao dobar primer navode Dansku gde država poreskom politikom podstiče građane na kupovinu stana - ali samo jednog, u kojem će živeti. Međutim, Danci, koji već poseduju stan, a naslede neku nekretninu, čija vrednost prelazi 35.000 evra, plaćaju visok porez, pa im ne preostaje ništa drugo, nego da nasleđenu nekretninu prodaju.
