Cena kvadrata stana u centru Beograda, prema podacima sajta Numbeo koji poredi uslove života u raznim gradovima sveta, u proseku je 3.117 evra, dok se van grada može naći i za 1.775 evra.
Kada se pogledaju oglašavane nekretnine, cena od 1.775 evra za kvadrat čini se nerealnom. Takvih nekretnina gotovo i nema u oglasima. Stanovi po toj ceni, verovatno i ne stignu do oglasa ili se brzo prodaju, ili se pak pri samoj prodaji cena malo koriguje.
Pre četiri godine za stan u novobeogradskim blokovima od 92 kvadrata plaćeno je 90.000 evra, sada se stan od 45 kvadrata u istoj zgradi, slične spratnosti i u sličnom stanju prodaje za više od 100.000 evra.
Nešto malo veće cene su i u Zagrebu. Cena stana u centru grada je 3.524 evra po kvadratu, dok se u ostalim kvartovima može naći i za 2.322 evra.
Ko bi da prođe jeftinije mogao bi da ulaže u centar Sarajeva. I prošao bi gotovo upola povoljnije. Kvadrat u centru košta 1.871 evro, a na periferiji 1.204 evra u proseku.
Još jeftiniji su stanovi u Podgorici. Tako, kvadrat u centru grada može da se nađe za nešto više od hiljadu i po evra. A stanovi na periferiji Podgorice koštaju kao i oni van centra Sarajeva.
Najviše možda iznenađuju cene u prestonici Grčke. Na nešto niže cene ukazuje i to da se naši državljani odlučuju za kupovinu nekretnine upravo u toj državi.
Prosečna cena stana u centru Atine je 2.432 evra po kvadratu, a samo nešto malo niža na periferiji – 2.334 evra.
Ipak, prema podacima Spitogatos Property Index-a, trend rasta cena prodaje i zakupa kuća u Atini, kao i svuda, raste.
Najskuplje oblasti za kupovinu kuće su uglavnom opštine u južnim predgrađima Atine kao što su Vuljagmeni, i tu kvadrat vredi 5.600 evra.
Nešto skuplje od Atine, ali dosta povoljnije nego u drugim evropskim metropolama može se naći i stan u Lisabonu. Cena za centar grada je oko 5.000 evra, a za periferiju prosečno 2.858 evra. Međutim, prema oglašavanim nekretninama moglo bi se reći da se može naći stan i za dosta nižu cenu od 2.000 evra za kvadrat.
Cene nekretnina u Berlinu i Beču su slične. Stan u centru Berlina može se naći po prosečnoj ceni od 8.107. evra po kvadratu, dok najskuplji kvadrati idu i do 11.000 evra. Van centra, cene su povoljnije, prosečno 5.319 evra po kvadratu, mada se može naći i za 4.000 evra.
Najskuplji kvadrati u centru Beča dostižu 14.000 evra, a prosečno se može pazariti i za 8.754 evra. Brojna srpska dijaspora u ovom gradu mogla bi na periferiji da kupi kvadrat počev od 3.500 evra, ali je lakše da se pronađe po prosečnoj ceni od 5.782 evra po kvadratu.
Skuplji i od Beča i od Berlina je Amsterdam. Cene u centru grada su oko 9.300 evra, dok je kao i obično periferija jeftinija i može se naći za 6.176 evra. Mada i onaj ko je spreman da plati 5.000 evra po kvadratu možda uz malo sreće nađe odgovarajuću nekretninu.
Cena stana u centru Moskve je 8.652 evra (497.462,30 rub) po kvadratnom metru, a može dostići i duplo više, dok se kvadrat u predgrađu plaća u proseku 4.642 evra. Zanimljivo je da su cene u Sočiju čak i više nego u prestonici Rusije. Prema podacima za prvu polovinu 2022. godine, prosečna cena luksuznih nekretnina u Sočiju bila je 2,45 miliona rubalja (42.000 evra) po kvadratu. Pored toga, u Sočiju je postavljen i ruski rekord cena – 6,5 miliona rubalja po metru kvadratnom stambenog prostora (odnosno neverovatnih 112.414 evra), prenosi portal za nekretnine Kuban-rbc-ru.
Vrtoglave cene su i u Parizu i Londonu. Kvadrat u centru Pariza dostiže 15.000 evra, dok se prosečan može naći za 12.000 evra. Stanovi na periferiji su nešto jeftiniji i tamo kvadrat košta oko 9.000 evra.
Cena stanova u centru Londona ide do 19.000 evra po kvadratu, a oni koji nisu mnogo probirljivi za prosečan kvadrat trebalo bi da spreme 13.283 evra. Periferija je znatno povoljnija i tamo se kvadrat kreće oko 6.600 evra.
