Nekada hranio pola Srbije, danas gotovo nestao - kilogram ovog pasulja košta 500 dinara

Nekada se gajio na stotinama jutara, a danas se može pronaći na svega nekoliko njiva u Srbiji. Sumporaš, stara domaća sorta pasulja, sve teže opstaje zbog visokih temperatura, sve manjih prinosa i skupih troškova proizvodnje. Porodica Makarić iz Putinaca u Sremu gaji ga duže od 30 godina, ali je ove sezone ubrala svega 450 kilograma po jutru, dok je 2019. godine prinos dostizao gotovo 1,3 tone.

Iako ga kupci i dalje traže, proizvodnja sumporaša postaje sve neizvesnija. Troškovi uzgoja dostižu od 120.000 do 130.000 dinara po jutru, dok se kilogram ovog pasulja u maloprodaji prodaje za 450 do 500 dinara. Makarići ga na veliko prodaju za 350 dinara po kilogramu, ali upozoravaju da sve nepovoljniji vremenski uslovi i niske otkupne cene otežavaju opstanak ove tradicionalne kulture.

Sumporaš gotovo nestao sa domaćih njiva

Sumporaš je domaća sorta pasulja prepoznatljiva po zelenkasto-žutoj boji zrna. Nekada je bio mnogo zastupljeniji u Sremu, posebno u Putincima i susednom Žarkovcu, gde se, prema rečima proizvođača Milana Makarića, gajio na oko 500 jutara.

Danas je situacija potpuno drugačija. Osim na parcelama porodice Makarić, ova sorta može se pronaći na još svega dve njive, površine oko pola jutra i jednog hektara.

Makarići se proizvodnjom pasulja bave više od tri decenije. Milan ovaj posao radi zajedno sa ocem i bratom, ali sve teže uspevaju da ostvare prinose kakve su nekada imali.

„Klimatske promene najbolje se uočavaju u proizvodnji pasulja“, kaže za Dnevnik poljoprivrednik Milan Makarić, koji se ovim poslom bavi zajedno sa ocem i bratom.

Prema njegovim rečima, sve izraženiji vremenski ekstremi jedan su od razloga zbog kojih se ova kultura sve manje seje. Proizvođače dodatno obeshrabruju niske veleprodajne cene i konkurencija uvoznog pasulja.

Prinosi drastično pali, a troškovi proizvodnje rastu

Razlika u prinosima najbolje pokazuje sa kakvim se problemima suočavaju proizvođači sumporaša.

Dok je 2019. godine porodica Makarić dobijala gotovo 1,3 tone pasulja po jutru, ove sezone ubrala je svega 450 kilograma. To je približno tri puta manje nego u godini koju pamte kao poslednju sa solidnim rodom.

Troškovi proizvodnje iznose između 120.000 i 130.000 dinara po jutru, čak i kada proizvođač koristi sopstveno seme.

Sumporaš je donekle otporan na sušu i može da se gaji bez navodnjavanja, ali to ne znači da lako podnosi visoke temperature i druge vremenske ekstreme.

„Za pasulj je idealna klima kada temperatura ne prelazi 32 stepena i kada na svakih sedam do deset dana padne po jedan pljusak, a već sutradan osvane sunčano, tako da se kišne kapi gotovo i ne prepoznaju“, objašnjava Makarić.

Temperature iznad 32 stepena nepovoljno utiču na razvoj biljke, dok prekomerne padavine mogu da podstaknu razvoj bolesti. Zbog toga ni suša ni previše kiše ne pogoduju proizvodnji.

Poseban problem predstavlja navodnjavanje. Za razliku od nekih drugih kultura, sumporaš od dodatne vode ne mora da donese veći prinos.

„Ova domaća sorta zbog navodnjavanja postaje podložnija bolestima. Razvije veću lisnu masu i nešto krupnije zrno, ali krajnji prinos ostaje isti kao u suvom ratarstvu“, navodi Makarić.

Kilogram košta do 500 dinara, ali proizvođači teško dolaze do zarade

Sumporaš se u maloprodaji prodaje za 450 do 500 dinara po kilogramu, dok ga porodica Makarić na veliko prodaje za 350 dinara.

Ipak, visoka cena u prodaji ne znači da proizvođač ostvaruje veliku zaradu. Kada se uračunaju troškovi proizvodnje i znatno manji prinosi, prostor za zaradu postaje sve uži.

Makarić navodi da otkupne cene od 150 do 200 dinara po kilogramu ne ostavljaju dovoljno prostora za isplativu proizvodnju, posebno kada su rod i kvalitet pod uticajem vremenskih prilika.

Zbog toga porodica ne sarađuje sa trgovinskim lancima, jer joj takav način plasmana nije isplativ.

Dobar deo ovogodišnjeg roda već je prodat nakupcima. Pasulj je posejan početkom aprila, a žetva je obavljena početkom jula, oko tri nedelje ranije nego što je uobičajeno.

Kako Makarići čuvaju domaći pasulj?

Osim sumporaša, porodica Makarić proizvodi pšenicu, kukuruz i suncokret. Isprobavali su i druge kulture, među kojima su stočni sirak i grašak, ali se i dalje oslanjaju na tradicionalne ratarske proizvode čiji rod mogu da skladište i prodaju kada procene da je pravi trenutak.

Pasulj čuvaju u džakovima, u staroj šupi i staji sazidanoj od cigle i blata. Prema Makarićevim rečima, takvi objekti pružaju dobru zaštitu od štetočina, poput žiška i brašnara.

Ovakav način skladištenja važan je za očuvanje kvaliteta roda, ali ne može da reši najveći problem — sve teže uslove za samu proizvodnju.

Hoće li sumporaš nestati iz Srbije?

Sudbina ove stare sorte zavisiće od toga da li će proizvođači uspeti da nastave proizvodnju uprkos visokim troškovima, nepredvidivom vremenu i neizvesnom plasmanu.

Primer porodice Makarić pokazuje koliko je teško sačuvati tradicionalnu poljoprivrednu kulturu kada prinosi opadaju, a troškovi ostaju visoki. Iako sumporaš i dalje ima svoje kupce, sve manji broj njiva na kojima se gaji otvara pitanje njegove budućnosti.

Ako se sadašnji trend nastavi, Srbija bi mogla da izgubi još jedan deo svog tradicionalnog poljoprivrednog nasleđa. Zato opstanak sumporaša ne zavisi samo od vrednih proizvođača već i od uslova u kojima domaća poljoprivreda može da ostane isplativa.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.