Jedan dan niste došli na posao - možete li zbog toga da ostanete bez posla?

Jedan dan neopravdanog izostanka sa posla može da dovede do disciplinskog postupka, pa čak i do otkaza, ali poslodavac ne može automatski da raskine ugovor o radu samo zato što se zaposleni nije pojavio na radnom mestu. U Srbiji ne postoji opšte pravilo koje propisuje da radnik mora da izostane određeni broj dana da bi otkaz bio moguć. Ipak, da bi zaposleni ostao bez posla zbog povrede radne obaveze ili radne discipline, moraju da budu ispunjeni zakonski uslovi.

Pravnica Svetlana Došljak objašnjava da je ključno pitanje da li je zaposleni svojom krivicom prekršio radnu obavezu ili nije poštovao radnu disciplinu. Važno je i šta propisuju ugovor o radu, pravilnik poslodavca i drugi opšti akti, kao i zbog čega radnik nije došao na posao, piše eKapija.

Kada jedan dan izostanka može da bude razlog za otkaz?

Prema članu 179 Zakona o radu, poslodavac može da otkaže ugovor zaposlenom koji svojom krivicom povredi radnu obavezu ili ne poštuje radnu disciplinu propisanu aktima poslodavca.

To znači da neopravdani izostanak može da bude osnov za pokretanje postupka, naročito ako zaposleni nije obavestio poslodavca o odsustvu i nema opravdanje za nedolazak.

Međutim, ne postoji jedinstveno pravilo prema kojem je svaki jednodnevni izostanak dovoljan za otkaz. Potrebno je utvrditi okolnosti konkretnog slučaja i postojanje zakonskog osnova za prestanak radnog odnosa.

„Nije isto kada zaposleni bez ikakvog obaveštenja ne dođe na posao i kada zbog iznenadnih zdravstvenih problema, porodične situacije ili drugog nepredviđenog događaja nije bio u mogućnosti da se pojavi na radnom mestu“, objašnjava Došljak.

Zbog toga su važni razlog odsustva, mogućnost da se ono naknadno opravda i stepen odgovornosti zaposlenog.

Da li poslodavac mora prvo da upozori radnika?

Da, kada se otkaz razmatra zbog povrede radne obaveze ili nepoštovanja radne discipline na koje se odnosi član 180 Zakona o radu, poslodavac je dužan da zaposlenom prethodno dostavi pisano upozorenje.

U tom dokumentu mora da navede osnov za otkaz, činjenice i dokaze koji ukazuju na postojanje razloga za otkaz, kao i rok u kojem zaposleni može da odgovori na iznete navode.

Zaposlenom se mora ostaviti najmanje osam dana od dana dostavljanja upozorenja da se izjasni. To mu omogućava da objasni zbog čega nije došao na posao i dostavi dokaze koji potkrepljuju njegovu odbranu.

To mogu da budu medicinska dokumentacija, potvrde ili drugi relevantni dokazi, u zavisnosti od razloga odsustva.

Važno je razlikovati upozorenje od samog rešenja o otkazu. Upozorenje predstavlja deo postupka koji prethodi odluci i daje zaposlenom mogućnost da iznese svoju stranu priče.

Da li je važan razlog zbog kojeg radnik nije došao na posao?

Razlog odsustva može da bude od presudnog značaja za procenu odgovornosti zaposlenog.

Ako se radnik nije pojavio na poslu bez opravdanja i nije obavestio nadređene, poslodavac može da razmatra da li je time prekršena radna obaveza ili disciplina.

Sa druge strane, iznenadni zdravstveni problemi ili nepredviđene okolnosti mogu biti važne za procenu konkretnog slučaja. Zaposleni bi zato trebalo da obavesti poslodavca čim je to moguće i da sačuva dokumentaciju kojom može da opravda odsustvo.

Sama činjenica da radnik nije bio na radnom mestu jedan dan ne daje potpun odgovor na pitanje da li postoji osnov za otkaz. Potrebno je sagledati sve relevantne okolnosti i primeniti odgovarajuće zakonske odredbe.

Otkaz nije jedina moguća kazna

Zakon o radu predviđa i blaže mere za povredu radne obaveze ili nepoštovanje radne discipline, kada poslodavac proceni da postoje olakšavajuće okolnosti ili da povreda nije takve prirode da bi trebalo da dovede do prestanka radnog odnosa.

Prema članu 179a, moguće mere obuhvataju:

• Privremeno udaljenje sa rada bez naknade zarade u trajanju od jednog do 15 radnih dana.
• Novčanu kaznu do 20 odsto osnovne zarade za mesec u kojem je izrečena, u trajanju do tri meseca.
• Opomenu sa najavom otkaza, kojom se zaposlenom stavlja do znanja da ponavljanje iste povrede u narednih šest meseci može dovesti do otkaza bez ponovnog upozorenja iz člana 180.

Primena ovih mera zavisi od konkretnih okolnosti i zakonskih uslova. One ne znače da poslodavac u svakom slučaju mora prvo da izrekne blažu kaznu pre nego što razmotri otkaz.

Šta ako zaposleni dobije otkaz zbog jednog dana odsustva?

Ako poslodavac donese odluku o otkazu, rešenje mora da bude u pisanom obliku, sa obrazloženjem i poukom o pravnom leku.

Ukoliko zaposleni smatra da je otkaz nezakonit, može da zatraži sudsku zaštitu. U takvoj situaciji važno je sačuvati rešenje o otkazu, prethodno upozorenje, dokaze o razlogu odsustva i drugu dokumentaciju koja može biti relevantna za spor.

Za zaposlene je posebno važno da ne ignorišu pisano upozorenje poslodavca. Rok od najmanje osam dana predviđen je upravo kako bi mogli da odgovore na navode i iznesu činjenice koje smatraju važnim.

Jedan dan izostanka, dakle, ne znači automatski gubitak posla, ali ne znači ni da zaposleni ne može da snosi posledice. Odluka zavisi od razloga odsustva, pravila koja važe kod poslodavca, dokaza i poštovanja zakonom propisanog postupka.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.