Turisti hrle u hladnu Skandinaviju bežeći od vrućina na tradicionalno atraktivnim destinacijama

Korana Savić | 11:38 | 04.07.24 Turizam

Kako južna Evropa ključa zbog ekstremnih vrućina koje su pogoršane klimatskim promenama, putnici sve više traže hladnije letnje odmore u Skandinaviji.

Foto: Pixabay

Planirajući svoje matursko putovanje u Evropu, Jeger Lajevski je razmišljao o italijanskim renesansnim zgradama i drevnim spomenicima Grčke. Ali sa tim mestima koja su sada još toplija i vlažnija od njegovog rodnog Nju Džersija, on se odlučio za manje tradicionalnu Skandinaviju. Piše Blumberg u svom istraćivanju popilarnih letnjih destinacija

– Hteli smo da odemo negde malo hladnije i umerenije“, kaže diplomac arhitekture sa Univerziteta u Virdžiniji dok obilazi trajekte koji odvoze turiste na stokholmski arhipelag.

– Odlazak u Italiju, Grčku ili Hrvatsku takođe bi bio veoma, veoma vruć. I želeli smo da vidimo nešto drugačije. Nismo zaista istraživali ovaj region Evrope ranije.-

Od šumskih požara do ekstremne vrućine, globalno zagrevanje stvorilo je nove pretnje glavnim evropskim letnjim destinacijama. Protekli maj je obeležio 12. uzastopni mesec rekordnih temperatura za planetu, sa globalnim prosekom za 1,52C višim od predindustrijskih nivoa. Već ove godine Grčka je bila prinuđena da zatvori svoj čuveni Akropolj tokom najtoplijih delova dana kako bi zaštitila turiste od smrtonosne vrućine.

Lajevski i njegovi prijatelji nisu jedini koji su se odrekli beskrajnog sunca u južnoj Evropi zbog hladnijeg vremena na severu. To je trend koji je postao toliko popularan da sada postoji naziv za njega, „coolcationing“, koji promovišu lifestile magazini i trgovci širom sveta, piše Blumberg . Turisti koji traže predah od nepodnošljive vrućine imaju potencijal da ojačaju skandinavsku industriju putovanja i turizma, koja je, kako se procenjuje, dodala 124 milijarde dolara regionalnoj ekonomiji 2023. godine, što je oko 6 odsto više u odnosu na godinu ranije.

Nordijske kompanije koje su razgovarale sa Blumbergom – od turoperatora do prodavnica poklona – predviđaju da bi ovo mogla biti sjajna godina. Skandinavija „ima trenutak“ sa porastom rezervacija od 27 odsto u odnosu na prošlo leto, kaže Misti Bels, portparolka Virtuosa, mreže za oko 20.000 savetnika za luksuzna putovanja. Samo Švedska je zabeležila porast od 47 odsto, kaže ona. Italija je, naprotiv, porasla za samo 3 odsto. Broj pretraga letova sa britanskih aerodroma za Kopenhagen, Bergen, Norvešku i Stokholm za ovo leto takođe je povećan za dvocifreni procenat, prema pretraživaču putovanja KAIAK.

Istraživanje koje je naručila Evropska unija pokazuje da svet koji se zagreva ima potencijal da stvori tektonski pomak u putovanjima na kontinentu. U svom najalarmantnijem scenariju, gde se globalne prosečne temperature povećavaju za 4C, Grčka bi mogla da doživi pad potražnje za turizmom za više od 7 odsto u poređenju sa 2019. Prema istom izveštaju, Švedska, Danska i Finska bi zabeležile rast potražnje za više od 6 odsto.

Iako Skandinavija nije potpuno imuna na ekstremne vremenske uslove izazvane globalnim zagrevanjem, oslabljujući toplotni talasi su i dalje veoma retki. Temperature imaju tendenciju da budu najmanje 10C (18F) ispod južne Evrope, a hladan povetarac je tipičniji od vlažnosti koja guši poznata južnije.

To je pogodno za širok spektar aktivnosti u ponudi. Iako je savršeno moguće provesti nedelju dana odmarajući se na plaži u Danskoj (najbolji su rivali onima na Mediteranu), sve više stranaca dolazi zbog planinarenja, irvasa i severnog svetla. Ili da istražite moderne umetničke, dizajnerske i kulturne scene u Oslu, Stokholmu i Kopenhagenu. Zimski turizam takođe dobija podsticaj zbog nedostatka snega na Alpima, a odmarališta se unapređuju kako bi zadovoljila standarde međunarodne klijentele.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.