DVE KAFE KAO KILOGRAM MESA Utrčala sam u kafeteriju, a „nova“ cena me je skoro oborila sa nogu

BizPortal/T. Đ. | 13:24 | 15.10.22 Turizam

Da li dobar konobar vredi "pola posla", važi i dalje?

Unsplash

Utrčala sam u kafeteriju u jednom tržnom centru u Borči kako bih pokupila dve kafe za poneti, međutim, cena me je zadržala nekoliko minuta duže, jer sam morala da dodam još 100 dinara više.

Planirala sam da kupovina dva kapućina sa sojinim mlekom traje nepuna 3 minuta, koliko je sjajnim momcima dovoljno da mi naprave omiljeni topli napitak. Po navici, pripremila sam određenu svotu novca koja je dovoljna, ali i nekoliko desetina dinara za napojnicu, koja se vrlo ubrzo ispostavila kao nedovoljna za samu kafu.

-Tvoj račun je 590 dinara – izgovorio je ljubazni momak.

Naviknuta na jednu cenu, ostala sam skoro bez reči, što je primetio i konobar, koji je samo prokomentarisao „da, poskupela je.“

Okej, umesto dosadašnjih 480 dinara za dve kafe morala sam da platim 590 što bi bilo dovoljno za kilogram ćevapa, ili kilogram i nešto piletine.

Kaže momak, poskupelo je pre par dana „zbog cena koje su otišle na gore“, pa su i moje dve kafe skuplje za 110 dinara.

Nakon što sam platila, upitala sam osoblje da li je i njima povećana dnevnica zbog iste situacije. Odgovor je bio negativan. Plata im je ostala ista u dinar, poslodavci se, kaže, vode onim da ugostitelji rade zbog dobrog bakšiša, ne zbog same plate.

Možda nekada, pomislih, kada je situacija bila nešto drugačija, i kada nije bio problem da se ostavi 20,30 dinara na ukupan ceh. Možda zato što nisam poslodavac ili „gazda“ ne razumem baš najbolje takvu vrstu poslovanja i apsolutno neproporcionalni ciklus kretanja novca.

I tim momicima je „sve poskupelo“, pa nisu dobili ni dinara više na svoju platu od nekoliko desetina hiljada dinara, a što bi Srbin rekao „svaki dinar znači“. Jedan od njih mi je rekao da će vrlo uskoro da napusti ugostiteljstvo, jer uči jednu od IT veština koja će mu doneti znatno više novca. On planira da pobegne odatle, ali šta je sa ostalima, i svima onima koji nisu izabrali put visokog obrazovanja ili već zanata koji donose veće zarade?

Ko će da kuva kafu ljudima kada i oni ostali skinu ispeglane kecelje, obeležene logoom svih modernih kafeterija u gradovima širom Srbije?

Poslodavci izgledaju u ovakvim situacijama zaboravljaju da se mušterije uglavnom vraćaju zbog nasmejanog osoblja, pa tek onda zbog dobrog proizvoda. I da je ono što je nekad važilo, da dobar konobar vredi „pola posla“, važi i dalje?