AMAN, ŠTA ĆE TARANTULA U BEOGRADU? Oglasi su puni velikih zmija i opasnih paukova – skupi su, a evo koje su vrste zabranjene

BizPortal/T. Đ. | 13:43 | 10.10.22 Turizam

Postoji toliko drugih i lepših izbora za kućnog ljubimca.

Unsplash

Istina, izgledaju kao otrovni, kao paukovi koji mogu ozbiljno da naude, a zapravo nisu.

Dve objave na društvenim mrežama iznenadile su Beograđane, na kojima se jasno vide potpuno neobični i mnogo veći paukovi od onih na koje smo navikli u našoj okolini.

Prva je sa Mirijeva, u kojoj uplašena Beograđanka moli ostale članove grupe na Fejsbuku za informaciju više o njenom neplaniranom gostu sa nekoliko pari nogu. Nizali su se odgovori, uglavnom oni uplašeni, a i radoznali, o kakvoj vrsti je reč, a bilo je čak i onih koji su ovu vrstu poistovetili sa tarantulama. Pored brojnih komentara, osvanula je još jedna fotografija vrlo nezgrapnog i još većeg pauka u naselju Ripanj.

„Ovo liči na tarantulu. Strašno“, „Gore nisam mogla da vidim, pravi horor“ ,“Nisam znala da ovakvih i ovolikih paukova ima kod nas.“ – bili su pojedini od prestravljenih komentara, a činjenice su sledeće.

Oba pauka nisu tarantule i pripadaju vrsti koja se zove „Vučji pauk“. Nisu opasni, a napadaju u samoodbrani, odnosno onda kada se osete ugroženim, a simptomi ujeda su otoci, bol i svrab koji se lako saniraju.

Usled aktuelne beogradske teme, zapitali smo se koliko je krijumčarenje i prodaja egzotičnih vrsta unosan biznis, ali i koliko je rasprostranjen, s tim da je zabranjen.

Pored švercovanja narkotika i oružja, upravo ova vrsta nelegralne prodaje jedna od najisplativijih, a prema procenama Interpola njena godišnja vrednost na globalnom nivou stiže i do 10 milijardi dolara.

Zakonom o zaštiti i dobrobiti životinja zabranjeno je držanje i prodaja egzotičnih vrsta u pet šopovima kao i njihov uvoz, pa većina vlasnika ove „kućne ljubimce“ nabavlja putem oglasa na kojima se mogu naći razne vrste paukova, zmija, majmuna i ostalnih brojnih zabranjenih vrsta.

Postoji nekoliko zabeleženih primera u poslednjih par godina, odnosno pokušaja krijumčarenja zabranjenih vrsta u Srbiji, koja su na adekvatan način zaustavljena i time sprečena dalja eksploatacija životinja, ali postoji veliki broj slučaja koji nažalost ne mogu da budu ispraćeni, i na adekvatan način sankcionisani.

Jedan takav iznenadio je zaposlene na aerodromu Nikola Tesla, kada je Republička inspekcija za zaštitu životne sredine 2010. godine oduzela 22 jedinke ptice tukan. Par godina kasnije, nadležne organe iznenadio je prizor zatočenih 40 jediniki, strogo zaštićenih vrsta, ptica na Paliću.

TARANTULE, MAJMUNI, GUŠTERI….

Ukoliko neko želi da drži egzotične i divlje životinje za to mu je potrebna dozvola Ministarstva poljoprivrede i životne sredine, a među oglasima koji se baziraju na prodaji životinja u Srbiji, pronađe se nekolicina koja se upravo nalazi na spisku zabranjenih.

Spisak „zabranjenih“ životinja, nimalo nije kratak.

Tu su beli zec, ježevi, majmuni, rakuni, morž, slepi miševi, smukovi, kobre, mambe, morske zmije, ljutice, zvečarke, pitoni. Zabranjeni su i sve vrste morskih kornjača, žabe, hobotnice, puževi, škorpije, kao i pauci.

Češljajući oglase vrlo smo lako pronašli one na kojima se nude uglavnom nekoliko vrsta (malih) majmuna, tarantula, i brojnih vrsta zmija koji zahtevaju posebne veštine kako bi se te životinje gajile bezbedno za okolinu.

Majmuni koštaju od 300 do 500, a zmije (boa, piton) koje se prodaju bez terarijuma se kreću od 100 evra pa do 800, 900 evra. Postoji i nekoliko vrsta tarantula po oglasima na društvenim mrežama, a sudeći po komentarima, interesovanje je veliko. Cene za njih se kreću od nekoliko hiljada dinara do stotinjak evra, dok je za gekone i razne vrste guštera neophodno izdvojiti i do 2oo evra.

Poreklo tih životinja u više od devedeset odsto slučajeva je sumnjivo, pa takvu kupovinu treba izbegavati. Ukoliko je želja za uzgajanjem nešto egzotičnijim vrstama velika, onda je jedina legalna kupovina u licenciranima objektima.