SPALJUJU ODEĆU – ŠTETA JE 7 MILIJARDI EVRA Evropska unija kreće u obračun sa čuvenim brendovima

BizPortal | 10:47 | 03.06.23 Turizam

Čine sve da zadrže visoku cenu svojih proizvoda.

pixabay.com/meandcolors

Dokument Evropske unije poziva na zabranu spaljivanja neprodate i vraćene tekstilne robe, jer čuveni brendovi spaljuju odeću da bi zaradili još više.

– Trenutno se u okviru novih pravila o ekodizajnu pregovara zabrana uništavanja neprodate robe. Brendovi koji se povezuju s takvom praksom su H&M i Zara i Amazon, radi porasta onlajn trgovine, ali i luksuzni brendovi poput Barberija, kako bi zadržali visoke cene proizvoda – kaže hrvatska evroparlamentarka Biljana Borzan.

– Prema nekim procenama, samo u Nemačkoj se godišnje uništi neprodate robe u vrednosti od sedam milijardi evra – dodala je ona, prenosi Poslovni dnevnik.

Danas je Evropski parlament izglasao Izveštaj o strategiji EU za održive i kružne tekstilne proizvode. Na Izveštaju je iz perspektive Odbora za zaštitu potrošača radila i Borzanova.

– Proizvodnja odeće se od 2000. do 2015. godine udvostručila, a trajnost proizvoda se smanjila za trećinu. To je, između ostalog, dovelo do toga da se godišnje odbaci neverovatnih 11 kilograma odeće po osobi, a odevni predmeti se nose u proseku svega 7-8 puta. Takva situacija je neodrživa i EU pokreće niz inicijativa kako bi se smanjila potrošnja. Između ostalog, Izveštaj poziva na uvođenje digitalnog pasoša preko kojeg ćemo lako saznati relevantne podatke o proizvodu: na primer gdje je i kada je napravljen, od kojih materijala i može li se reciklirati – objašnjava Borzanova.

Spaljuju odeću da bi zaradili još više — Pixabay/Pexels

Izveštaj poziva na zabranu brendovima da spaljuju odeću koja je neprodata i vraćene tekstilne robe na nivou Unije. Do sada su velike količine viška i zalihe koje se ne mogu prodati, kao i vraćena roba, dovodili do uništavanja potpuno upotrebljivih tekstilnih proizvoda.

Borzan objašnjava kako zbog „fast food” načina funkcionisanja modne industrije i do 35 odsto globalne mikroplastike ispuštene u okeane potiče iz sintetičkih tekstilnih proizvoda, a između 200 i 500 hiljada tona svake godine uđe u globalni morsku sredinu.

– Zemlja smo koja živi od turizma i često se s pravom ponosimo najčišćim morem na svetu. Postavlja se pitanje hoće li se ovim tempom funkcionisanja modne industrije čistoćom mora moći hvaliti i naši unuci – zaključuje Borzan.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.