NA STOTINE HILJADA EVRA NESTANE U „SIVOJ ZONI” Vlasnike stanova i apartmana za izdavanje čekaju drakonske kazne ukoliko beže od poreza

BizPortal/Tamara Đurđević | 10:44 | 27.09.22 Turizam

Ipak se više isplati.

Pexels

Popularn aplikacije za rezervaciju smeštaja širom sveta u poslednjih nekoliko godina doživele su ekspanziju, interesovanje je veliko, ali da li su one regulisane zakonom?

Kako svuda, tako i kod nas, samo neko klikova nas deli do uspešne rezervacije apartmana na desitaniciji koju poželimo. Bilo da je lokacija Beograd, ili mesta po Srbiji, takav vid smeštaja je uglavnom jeftiniji od hotelskog smeštaja, ali za to postoji i razlog.

Kako je za medije naveo direktor Turističke organizacije Beograda, Miodrag Popović, u srpskoj prestonici trenutno ima 121 hotela, oko 30.000 kreveta u privatnom smeštaju, ali i mnogo gostiju u „sivoj zoni”, koje turistički poslenici ne uspevaju da registruju.

Od 1. jula 2019. godine počelo se sa primenom pojedinih odredbi Zakona o trgovini i Zakona o ugostiteljstvu, koje se odnose na paušalno oporezivanje stanova na dan.

Prema pojedinim odredbama Zakona o turizmu, koje se primenjuju iznos poreza za građane koji se bave izdavanjem stanova, kuća ili soba iznosiće oko tri hiljade dinara po ležaju za godinu dana, u zavisnosti od kategorije smeštaja. Međutim, kazne za neprijavljivanje gostiju, odnosno za neadekvetanu zakonsku regulaciju apartmana za izdavanje mogu da idu i do 350.000 dinara.

Kako Seničić kaže, nemoguće je precizno reći precizan broj smeštajnih kapaciteta u „sivoj zoni“, ali prizanje da je taj problem teško rešiv.

– Opšti problem našeg turizma svakako predstavlja čuvena „siva zona“. Nije lako sprečiti takav nelegalan rad, jer sad postoje razne aplikacije koje nude usluge uzdavanja stanova, vikendica i apartmana. Nekolicina vlasnika je sa poslednjom izmenom zakona iz 2019. godine o paušalnom oporezivanju regulisala izdavanje na adekvatan način, ali i dalje postoji veliki broj smeštajnih jedinica čije funkcionisanje nije u skladu sa zakonom – objašnjava Aleksandar Seničić za Bizportal.

Prema rečima predsednika Yute, kazne su podstakle veliki broj vlasnika da se prijave, ali postoji i ozbiljan broj onih koji i dalje rade u „sivoj zoni“.

– Pretpostavlja se da širom Srbije postoji više od 10.000 kreveta koji nisu prijavljeni, što svedoče na stotine oglasa na platformama za izdavanje. Interesovanje je sve veće. Ne samo za Beograd, nego i za unutrašnjost Srbije, pa ovolika brojka ne iznenađuje previše. Pored takvih, beleži se rast onih vlasnika koji svoje obaveze ipak adekvatno izmiruju – govori za Bizportal Aleksandar Seničić.

Nelojalna konkurecija ima loš uticaj

Predsednik Yute ističe da je najvažnije da se u budućnosti pronađe mehanizam koji bi sprečio dalji nelegalni rad.

– Veliki posao je i dalje ispred turističke inspekcije i Ministarstva. Neophodno je napraviti neki sistem koji će to da reguliše. Siva zona i bežanje od poreza pravi veliki problem svima onima koji su registrovani, i koji na jedini ispravni način poštuju zakon. Takvi, pošteni, vlasnici moraju da plaćaju porez, sve dodatne troškove prilikom poslovanja, pa bi njima i cena smeštaja morala da bude drugačija, odnosno veća – završava Seničić.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.