CENA TRANSPORTA NA ISTORIJSKOM MAKSIMUMU Šta u ovoj kriznoj situaciji treba da preduzmu prevoznici i nadležni

| 10:13 | 30.06.22 Biz info

Cena transporta je porasla zbog brojnih problema koji su kulminirali u posledenje dve godine.

Shutterstock

Stalna poskupljenja pravdaju se skokom cena energenata i cenama transporta koje su na istorijskom maksimumu. Jedan kontejner iz Kine do Beograda koji je do korone koštao 2.500 evra, sada je oko 12.000 evra, a poskupeli su i drugi vidovi transporta. Profesor Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu rekao je da cena nafte uvek može da poraste i da se nasložilo nekoliko problema koje smo imali poslednje dve godine.

Profesor Slobodan Aćimović sa Ekonomskog fakulteta u Beogradu rekao je da cena nafte uvek može da poraste i da se nasložilo nekoliko problema koje smo imali poslednje dve godine.

– Taman smo se malo smirili, pa je onda opet došao neki period nedostatka ponude, pre svega u međunarodnom kontejnerskom prevozu, a onda se nadovezala kriza koju sad imamo u Ukrajini – naveo je profesor Aćimović.

Istakao je da je transport privredna, a ne socijalna delatnost, pa ne može da mu se spušta cena.

– Ranije, u neko normalno vreme, transport betona ili šljunka je išao i do 50 posto vrednosti, čak se više puta isplaćivalo da se da nekome na gradilište besplatan pesak ili šljunak, a da se naplati samo transport – rekao je Aćimović.

Dodao je da u transportu i celoj logistici vlada „zakon velikog obima“.

– Zakon koštanja transporta, koji kaže – povećaj što više obim transporta da bi spustio cenu. Drugim rečima, kada pogledamo kako rade globalne logističke firme, one nemaju tako velike probleme, naprotiv, nekima prihodi i rastu u odnosu na neke male kompanije – istakao je Aćimović i dodao da je u transportu uvek cilj povećati obim aktivnosti.

Profesor Ekonomskog fakulteta je naglasio da je pristalica toga da u svakom segmentu treba favorizovati javni transport, a da se u narednom periodu treba pozabaviti i saobraćajnim sistemom.

– Ponudu na transportnom tržištu čine dva segmenta – jedan je infrastruktura, u koju mi lepo i dosta toga ulažemo u poslednjih nekoliko godina, ali smo, da tako kažem, morali da se bavimo saobraćajnim sistemom u kojem imamo različite prevozničke firme u različitim prevoznim granama – naveo je Slobodan Aćimović.

Istakao je da u Srbiji postoje firme koje su zamenile svoje dobavljače iz Kine dobavljačima iz Turske.

– Obračun je sledeći. Iz Kine zbog različitih korona zadržavanja, lokdauna različitih kineskih luka, brod se em duže pakuje, em duže plovi. Sad ide i do 100 dana, ranije je išao 35 do 40 dana do Srbije. Onda je sasvim logično da je to mnogo isplativije da se malo plati i skuplje neki repromaterijal, da se on nabavi iz Turske ili neke bliže zemlje – objasnio je Aćimović.

Govoreći o avio-prevozu, profesor Aćimović je rekao da je ta vrsta prevoza bila u „nokdaunu“, a da su avio-prevozioci više kratili troškove nego što je trebalo da ih skrate.

Istakao je da je drumski prevoz dominantan i da se njime najviše treba baviti, a i da je po pravilu usitnjen, za razliku od pomorskog, železničkog i avio-prevoza.

Profesor Aćimović je napomenuo da se na cene može uticati stimulisanjem delatnosti i smanjenjem cene ulaska vozača na tržište, kao i da se smanji broj godina i da se mladi ljudi postepeno ubacuju u sistem.