Iako leto još traje, priprema ogreva za predstojeću sezonu već je počela. Drva se seku, cepaju i slažu kako bi do dolaska hladnijih dana imala dovoljno vremena da se osuše.
Kada se govori o najboljem drvetu za grejanje, najčešće se navode bukva, grab i hrast. Međutim, postoji još jedna vrsta koju kupci često zanemaruju, iako je karakterišu visoka ogrevna vrednost, dugo sagorevanje i velika otpornost na vlagu i propadanje, piše Mondo.
Reč je o bagremu, gustom i tvrdom drvetu koje, kada se pravilno osuši, proizvodi veliku količinu toplote i dugo održava žar.
Bagrem ima visoku ogrevnu vrednost
Dobro osušen bagrem relativno lako se pali, ali ne izgori brzo poput lakših vrsta drveta. Kada se vatra razvije, može dugo da održava visoku temperaturu, zbog čega predstavlja dobar izbor za domaćinstva koja se greju na drva.
Prema podacima kompanije Drvošped, bagrem sa udelom vlage od 15 odsto ima ogrevnu vrednost od približno 2.040 kilovat-sati po prostornom metru.
Poređenja radi, ogrevna vrednost hrasta iznosi oko 1.890 kilovat-sati, dok bukva pri istom procentu vlažnosti daje približno 1.850 kilovat-sati po prostornom metru.
To ne znači da će bagrem u svakoj peći nužno zagrejati prostor bolje od drugih vrsta drveta. Na efikasnost grejanja utiču i vrsta peći, kvalitet sagorevanja, veličina cepanica, način loženja i količina vlage u drvetu.
Podaci, međutim, pokazuju zašto se bagrem smatra jednim od kvalitetnijih izbora za ogrev.
Dugo održava vatru i žar
Tvrdoća i velika gustina bagrema omogućavaju mu da sporije sagoreva i duže oslobađa toplotu.
Za potpaljivanje vatre pogodnije su tanje i sitnije cepanice, jer se brže zagrevaju i lakše pale. Veći komadi dodaju se tek kada se vatra dobro razvije, kako bi duže goreli i održavali žar.
Bukva i grab i dalje ostaju među najtraženijim vrstama. Grab veoma dugo gori i dobro čuva žar, dok bukva ravnomerno sagoreva i oslobađa mnogo toplote. Hrast takođe dugo održava vatru, ali mu je obično potrebno više vremena da se pravilno osuši.
Može godinama da izdrži na otvorenom
Bagrem se ne izdvaja samo po načinu sagorevanja. Ovo drvo veoma je otporno na vlagu, gljivice i truljenje, zbog čega se tradicionalno koristi za stubove, ograde i druge konstrukcije izložene spoljnim vremenskim uslovima.
Ako se pravilno čuva, može dugo da ostane upotrebljivo. Prema navodima Podravskog lista, bagrem na otvorenom može da izdrži i duže od deset godina.
Dobra svojstva u spoljnim uslovima ima i hrast, između ostalog zahvaljujući taninima koje sadrži. Otporan je i pitomi kesten, dok su bukva i grab osetljiviji ukoliko dugo ostanu izloženi kiši ili se skladište neposredno na vlažnoj zemlji.
Ipak, velika otpornost bagrema ne znači da ga treba ostaviti nezaštićenog. Čak i najotpornije drvo gubi kvalitet ako je nepravilno složeno i stalno izloženo vodi.
Vlažnost važnija od same vrste drveta
Bez obzira na to da li se koriste bagrem, bukva, grab ili hrast, presudno je da drvo bude dovoljno suvo.
Sveže posečeno drvo sadrži veliku količinu vode, pa se tokom sagorevanja deo energije troši na njeno isparavanje umesto na zagrevanje prostorije. Vlažne cepanice teže se pale, slabije gore, proizvode više dima i mogu da doprinesu stvaranju naslaga u dimnjaku.
Za efikasno sagorevanje preporučuje se drvo sa približno 20 odsto vlage.
Da li je drvo dovoljno suvo može okvirno da se proceni prema njegovoj težini, boji i pukotinama na krajevima cepanica. Ipak, najpouzdaniji rezultat daje poseban merač vlažnosti drveta.
Vreme potrebno za sušenje zavisi od vrste drveta, debljine komada i uslova u kojima je ogrev uskladišten. Isečeno i iscepano drvo suši se brže od velikih, neiscepkanih komada jer vazduh lakše dolazi do njegove unutrašnjosti.
Kako se pravilno slaže ogrev?
Ogrev ne bi trebalo slagati direktno na zemlju, jer će odozdo povlačiti vlagu. Najbolje je postaviti ga na palete ili drugu izdignutu i suvu podlogu.
Između cepanica treba ostaviti dovoljno prostora da vazduh može slobodno da cirkuliše. Gornji deo gomile potrebno je zaštititi od kiše i snega, dok bočne strane ne bi trebalo potpuno zatvarati jer bi se time usporilo sušenje.
Bagrem nije jedino kvalitetno drvo za grejanje, ali objedinjuje nekoliko poželjnih svojstava: visoku ogrevnu vrednost, sporo sagorevanje, dugotrajno održavanje žara i veliku otpornost na propadanje.
Ipak, pravilno osušeno i dobro uskladišteno drvo gotovo uvek će dati bolji rezultat od kvalitetnije vrste koja se loži vlažna.
BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.
Komentari (0)