STANJA KOJA UGROŽAVAJU ZDRAVLJE Strah i stres slabe organizam i čine nas podložnijim bolestima

BizPortal | 16:02 | 29.06.22 Biz Lifestyle

Sa relativnom sigurnošću se može reći, da manje stresa svakako doprinosi boljem zdravlju.

Shutterstock

Opšte je poznato da stres i strah mogu imati direktan uticaj na imuni sistem, čineći nas podložnijim bolestima. Međutim, do sada je bilo nejasno kako tačno ovaj mehanizam funkcioniše.

Dr Volfram Poler, kardiolog i istraživač sa Univerzitetske klinike Šarite u Berlinu i Medicinske škole Mount Sinai u Njujorku, zajedno sa timom istraživača, uspeo je da pokaže u studiji na miševima da su određeni regioni mozga odgovorni za ključno kretanje leukocita u telu, a samim tim i koliko je organizam podložan infekcijama.

Stres nas zaista čini bolesnima

-Ono što je za mene bilo najuzbudljivije je to što sam video ogroman uticaj nekoliko stotina neurona u hipotalamusu na milione leukocita u celom telu – kaže dr Poler.

Neuroni pokreću složen skup interakcija između tri endokrine žlezde, hipotalamusa, hipofize i nadbubrežne žlezde. Ova takozvana osa stresa kontroliše mnoge reakcije na stres u telu.

Dr Poler i njegove kolege su sproveli istraživanje na miševima, od kojih su neki više puta bili izloženi stresnim situacijama. Životinje se zatvaraju u cilindar, premeštaju u novi kavez ili izlažu mirisu urina prirodnih neprijatelja.

Istraživači su primetili da su se određeni leukociti kod miševa povukli u koštanu srž i jednostavno više nisu radili svoj posao. Zbog toga su životinje pod stresom bile posebno podložne infekciji SARS-CoV-2 ili gripu. Životinje su se ne samo brže razbolele, već su i češće umirale.

Zdravlje Leukociti Imuni sistem — Shutterstock

Leukociti, granulociti i limfociti

Leukociti se nazivaju bela krvna zrnca. Oni se formiraju u koštanoj srži i imaju različite funkcije u imunološkom sistemu.

Leukociti takođe uključuju granulocite, koji su deo nespecifičnog imunog sistema. U slučaju povrede, oni se bore protiv bakterija i parazita koji ulaze u telo, ali se ne specijalizuju za određeni patogen.

Limfociti, pak, koji takođe pripadaju belim krvnim zrncima, uključuju T i B ćelije, koje ciljaju specifične antigene, odnosno proteine patogena, i čine ih bezopasnim. U slučaju SARS-CoV-2, ovo uključuje sada dobro poznate šiljaste proteine.

Stres čini da se limfociti povlače u koštanu srž

Dr Poler i njegov tim su primetili da se ovi limfociti povlače u stresnim situacijama. Normalno je da se limfociti nalaze u takozvanim limfnim organima: slezini, timusnoj žlezdi ili limfnim čvorovima. Kod miševa pod stresom, oni su se povukli u koštanu srž.

Lekar ne može sa sigurnošću da kaže da li se ovaj mehanizam može na isti način preneti i na ljude. Ali osa stresa koja je postala aktivna kod miševa postoji i kod ljudi. Stoga je istraživaču očigledno da strah i stres mogu učiniti ljudski imuni sistem podložnijim virusnim infekcijama, prenosi Dojče vele.

Zdravlje Organizam Imunitet Koštana srž — Shutterstock

Povećava se koncentracija granulocita

Koliko god je povlačenje limfocita nepovoljno u stresnim situacijama u slučaju virusnih infekcija, još se nešto dešava u organizmu, bar u telima miševa koje su proučavali dr Poler i njegove kolege. Ono što su primetili je povećanje granulocita ubrzo nakon što su miševi bili izloženi stresu.

Sasvim je logično da se ova prva, nespecifična odbrana imunog sistema aktivira u situaciji velikog straha, iz kojeg može nastati „bekstvo ili borba“. Prema rečima dr Polera, telo se tako priprema za povredu.

Da li stres smanjuje efekat vakcinacije?

Istraživač razmišlja o još jednoj studiji, ovog puta na ljudima. Međutim, ne treba ih namerno plašiti, već naprotiv, mere za smanjenje stresa treba da postignu posebno uravnoteženo stanje. Zatim želi da ih vakciniše protiv Kovid-19.

Dr Poler ima pretpostavku koja proizilazi iz podataka prikupljenih u studiji na miševima.

-Ako se pod stresom razvije slabiji specifični imuni odgovor na infekciju SARS-CoV-2, onda se pod stresom može javiti slabiji imuni odgovor kada se vakcinišete protiv virusa. A u slučaju vakcinacije, želite da postignete jak imuni odgovor – istakao je doktor.

Formiranje specifičnih antitela i T ćelija je inhibirano usled stresa i rizik od ponovne infekcije i bolesti je veći.

Podaci koji direktno potkrepljuju ovu hipotezu još ne postoje, naglašava dr Poler. Ipak, sa relativnom sigurnošću se može reći, da manje stresa svakako doprinosi boljem zdravlju.