UNUKA „KRIVA“, PORODICA PROTIV UPISA Deda Branislav ima 88 godina i postao je brucos Saobraćajnog fakulteta

Za studije kriva unuka

-Unuka je otišla kod dekana fakulteta koji se oduševio što ću da se prijavim. Kazao je da ipak moram poštovati papirologiju, zvanično se upisati pa će me osloboditi da delimično dolazim na predavanja. Ali mi je rekao da moram znati na ispitima- priča Radulović za Pobjedu.

Kaže da je njegova uža porodica bila protiv njegovog upisa jer su to veliki troškovi.

-Svaki dan idem na predavanja, a daleko sam 15 kilometara od Podgorica, živim u selu Komani. Uz to, što god da se desi u saobraćaju đed je kriv-kaže Radulović.

Dodaje da je imao ponudu od privatnih fakulteta, ali je tamo kaže školarina 4.000 eura pa nije mogao da plati.

Odlučio se, kaže, za saobraćajni smer jer mu je ta tematika najbliža i bio je već na tri kolokvijuma koje je uspešno završio.

-Vidim da mogu da se uklopim. Kolege i koleginice pokušavaju da mi pomognu, ali ja slabo vidim i slabo čujem i neću da mi pomažu. Hoću da zaslužim tu ocenu što dobijem. To mi ne treba ništa. Sve sutra da završim fakultet ništa ne dobijam već imam penziju i ne mislim da se ponovo zapošljavam- priča Radulović, a na pitanje zašto je upisao fakultet odgovora:

-Svi su nas otpisali- kaže Branislav i priseća se života u bivšoj Jugoslaviji, naviru mu uspomene.

-Misle da smo mi u onoj bivšoj Jugoslaviji za vreme Tita iz straha radili, ali nismo. Radili smo sa najboljom željom da naši naslednici ne trpe ono što smo mi trpeli jer smo prošli kroz teška vremena. Bili smo i gladni i iscrpljeni maksimalno. Bili smo na radnim akcijama, gladni ali smo pevali. Nigde se nije osećalo da imamo problema. Sve siromasi- priseća se Radulović.

Studenti misle da je profesor

Kaže da su se na fakultetu svi iznenadili i da ga svi pozdravljaju jer misle da je profesor.

-Kad im kažem da sam brucoš, kažu mi – svaka čast. Još kad pomenem godine ostaju bez reči- kazuje Radulović.

Za saobraćajni smjer se odlučio, jer je to njima, geometrima, najbliže.

-Saobraćaj je pitanje budućnosti, međutim tamo ima dosta igre riječi. Nije isto kada se kaže vodeni ili vodni saobraćaj. Trebaš tačno pogoditi pojam kako treba- prepričava Radulović svoja predavanja. Međutim naglašava da se ništa ne može započeti bez njegove struke iz mladosti.

Nekad i sad

A kakva je razlika kada je on bio učenik i sad, priča:

-Ogromna je razlika. Ovi predavači danas se mnogo trude da vam približe nastavu, međutim to je drugi sistem obrazovanja. Sećam se svog učitelja Srećka Radonjića koji je u školu dolazio sa puškom, posle se zaposlio u policiji u selu Komane. Sada su tu računari, mobilni telefoni, sve je digitalizovano, ja se u to ne razumem. Ja samo biežim na času i hoću da dokažem kolegama da se može završiti ispit bez iednog časa van fakulteta, samo da slušaju redovno nastavu i da bieže- tvrdi Radulović dodajući da je već ispisao dve sveske i da pohađa sva predavanja i sve vežbe.

-Pošto nisam odavno pisao, moram da dešifrujem i svoj rukopis. Uglavnom se snalazim- kaže Radulović.

A srednju školu je završio davne 1950. godine i bio prva posleratna generacije svršenih srednjoškolaca. Upisao je geodetsku školu ne zato što je htio nego je sistem naredio, postojala je potreba za tim kadrom. Sve se radilo planski.