DA NE SAGORITE NA POSLU Korisni saveti kako da se sačuvate od famoznog “burnout“-a
Pixabay
Posle meseci slanja e-pošte i neprestanih telefonskih poziva i pregovora, čak i najbolji od nas mogu se suočiti sa simptomima izgaranja ili sagorevanja na radnom mestu.
To mogu biti emocije koje osećate kada otvorite laptop ujutru jer niste dobro spavali prethodne noći zbog posla.
Možda se osećate kao da ne možete da pobegnete sa posla uprkos činjenici da je vikend tek prošao.
Izgaranje može biti rezultat previše sati provedenih iza ekrana ili obavljanja previše zadataka odjednom, pa zaboravite da jedete, brinete o sebi, odmorite se i uživate u životu.
Šta je “Burnout?“
Stanje stalnog stresa u kome se čini da šta god da radite, ne možete izaći iz negativnog razmišljanja i stresa. Neki značajni znaci su fizički i emocionalni umor, nesanica, nedostatak fokusa i negativna osećanja poput besa i konstantno negativnih komentara. Ako se tako osećate, rezultat je da će i vaš rad patiti, vaša ličnost će se promeniti, a vi ćete biti iscrpljeni da funkcionišete u bilo kom aspektu života, ali to ne mora biti tako. Evo pet načina na koje možete da izbegnete sagorevanje na poslu.
Dovoljno sna
Nesanica je jedan od prvih simptoma sagorevanja, jer kad ne spavate, mozak ne funkcioniše najbolje. Premalo sna ima i druge ozbiljne posledice, uključujući nedostatak rasuđivanja i razvoj hroničnih bolesti.
Dovoljno sna je ključno za vaše zdravlje i sreću, zato nemojte štedjeti na tome ili dozvoliti da vaš posao bude urezan u tim dragocenim satima! Nauka je dokazala da je odraslima potrebno 7-9 sati noćnog sna da bi funkcionisali optimalno.
Jutarnja šetnja
Postoji nešto zaista osvežavajuće u pogledu na zeleno drveće, travu, cveće ili pejzaže, bez obzira gde živite. Zvuči idilično i jeste. Pomaže vam da zapamtite da postoji život izvan kućne kancelarije.
Vežbanje
Možda izgleda neintuitivno ostaviti posao da biste vežbali, ali vežba je ključna za vaše mentalno i fizičko zdravlje. Redovno vežbanje smanjuje nivo stresa, poboljšava samopouzdanje, sprečava pad kognitivnih sposobnosti, povećava produktivnost i poboljšava pamćenje. Zadovoljstvo učenja da se brinete o sebi i poboljšana energija koju ćete dobiti ustajanjem i kretanjem, umesto da se ceo dan odmarate za stolom, pomoći će u sprečavanju fizičke i emocionalne iscrpljenosti izazvane sagorevanjem.
Smeh – smanjuje stres
Pokazalo se da smeh ublažava stres i ima niz pozitivnih kratkoročnih i dugoročnih efekata. Zato više komunicirajte sa ljudima kojima se smejete od srca. Gledajte dobru komediju ili organizujte noć društvenih igara i bukvalno se smejte stresu.
Družite se
Druženje sa ljudima van posla daje vam preko potrebno emocionalno ispunjenje. Pokušajte da zakažete redovne društvene aktivnosti, bilo da je nedeljni ručak ili nedeljna filmska večer.
Naučite da kažete: “ne“
Ako odgovorite sa „da“ na svaki zadatak na poslu i preuzmete svaki projekat, počinjete da trošite sve više i više. Odaberite ono što vam je najvažnije (ili najvažnije za vaš posao) i držite se samo tih događaja ili projekata dok ih ne završite.
Počnite sebe da nagrađujete
Nagradite se za obavljeni posao. Na primer, ako imate 10 mejlova sa kojima treba da se pozabavite, recite sebi da bez obzira koliko dugo traje, morate da prođete kroz te elektronske poruke ili da se počastite obrokom iz svog omiljenog restorana. Koristite stalni sistem nagrađivanja da biste izbegli sagorevanje i da biste uneli pozitivnost u svoj raspored.
Možda vas zanima
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
