Prvi je po prilivu investicija i radne snage, a stalno napreduje – Zašto je baš Beč najpoželjniji grad na svetu?

Andrej Lalić | 14:25 | 28.06.24 Biz Lifestyle

Treću godinu za redom, Beč, glavni grad Austrije, je grad na svetu koji je najprikladniji za život, prema Globalnom indeksu životne sposobnosti, ali kako je on zapravo to mesto zaslužio.

Shutterstock

Godišnji Globalni indeks životne sposobnosti ima za cilj da pokaže koliko je grad udoban ili pogodan za život i ispitao je 173 gradova širom sveta na osnovu 30 indikatora organizovanih u pet kategorija: stabilnost, zdravstvena zaštita, kultura i životna sredina, obrazovanje i infrastruktura.

Podstaknut svojim savršenim rezultatima za stabilnost, zdravstvenu zaštitu, obrazovanje i infrastrukturu, Beč je predvodio ovogodišnju listu, a prate ga zapadnoevropske kolege: Kopenhagen na drugom mestu i Cirih na trećem.

Ukupan rezultat Beča, iako je bio najviši na listi, bio je manji u kategorijama kulture i životne sredine, „zbog nedostatka velikih sportskih događaja“, prema Globalni indeks životne sposobnosti EIU za 2024.

– Pad stabilnosti i infrastrukture u brojnim gradovima u razvijenim ekonomijama nadoknađen je strukturnim poboljšanjima u zdravstvu i obrazovanju u nekoliko gradova na tržištima u razvoju – navodi se u izveštaju.

Kako funkcioniše indeks?

Globalni indeks životne sposobnosti je godišnja rang lista koju formira Economist Intelligence Unit (EIU), odeljenje za istraživanje i analizu Economist Group-a. Indeks procenjuje uslove života u gradovima širom sveta, obezbeđujući reper za poređenje relativne mogućnosti života u različitim urbanim oblastima.

Globalni indeks životne sposobnosti ocenjuje gradove na osnovu 30 kvalitativnih i kvantitativnih faktora u pet širokih kategorija:

Stabilnost (25% ukupnog rezultata) – Faktori uključuju rasprostranjenost kriminala, pretnju sukobom (civilnim i vojnim) i pretnju terorizmom ili nemirima.
Zdravstvena zaštita (20% ukupnog rezultata) – Procenjuje dostupnost i kvalitet privatne i javne zdravstvene zaštite, lekova bez recepta i opštih indikatora zdravstvene zaštite.
Kultura i životna sredina (25% ukupnog rezultata) – Uključuje kulturnu dostupnost, klimu, nivo korupcije, društvena ili verska ograničenja i hranu i piće.
Obrazovanje (10% od ukupnog rezultata) – Sagledava dostupnost i kvalitet privatnog obrazovanja i indikatore opšteg javnog obrazovanja.
Infrastruktura (20% od ukupnog rezultata) – Ispituje kvalitet puteva, javnog prevoza, međunarodnih veza, snabdevanja energijom, telekomunikacija i dostupnosti vode.

Što se samog načina prikupljanja podataka tiče, ono se deli na dva faktora. Prvi predstavljaju kvalitativni faktori i oni se boduju na osnovu subjektivnih procena internih analitičara i mreže dopisnika na terenu. Na primer, politička stabilnost se ocenjuje na osnovu broja incidenata građanskih nemira ili terorizma. Sa druge strane, kvantitativni faktori uključuju podatke kao što su stope kriminala, proseci temperature i stope upisa u školu, koji su prikupljeni iz izvora trećih strana kao što su baze podataka Svetske banke i SZO.

Svaki od 30 faktora se boduje na skali od 1 do 100, pri čemu 1 predstavlja nepodnošljive uslove, a 100 idealne uslove. Ovi rezultati se zatim ponderišu prema važnosti svake kategorije (kao što je gore navedeno) da bi se izračunao konačan rezultat od 100. Ovaj rezultat se koristi za rangiranje gradova.

Ko se nalazi na vrhu liste?

Ovo su deset najprikladnijih gradova na svetu, prema Globalnom indeksu životne sposobnosti:

Beč, Austrija
Kopenhagen, Danska
Cirih, Švajcarska
Melburn, Australija
Kalgari, Kanada
Ženeva, Švajcarska
Sidnej, Australija
Vankuver, Kanada
Osaka, Japan
Okland, Novi Zeland

Melburn, Sidnej i Vankuver ušli su u prvih deset ove godine, ali su pali „usred značajnog manjka u dostupnosti stanova“, navodi izveštaj. Iz istog razloga, Toronto je ove godine pao na 12. mesto, nakon što je u prethodne dve godine bio među deset najboljih.

Zapadna Evropa je bila region sa najboljim učinkom za život na globalnom nivou, sa ukupnim rezultatom 92 od 100, međutim, opala je od prošle godine zbog porasta protesta i kriminala koji su opterećivali kategoriju stabilnosti.

Severna Amerika je bila drugi najbolji region, sa prosečnim rezultatom od 90,5 od 100, i najvišim rangom za obrazovanje. Međutim, tekuća stambena kriza u Kanadi povukla je infrastrukturne rezultate u regionu.

Azijski gradovi nastavljaju da rastu u svojim rezultatima za život na globalnom nivou. Posebno, Hong Kong je zabeležio najveći skok u ovogodišnjoj studiji, popevši se sa 61. mesta na 50. mesto u rangu, a najveći problem su mu predstavljali politički nemiri. Veliki skok zabeležio je i Singapur, koji je zauzeo 26. mesto na svetu, i imao je drugi najveći uzlazni put u poslednjih 12 meseci. Značajno je da je ova mala nacija jugoistočne Azije postigla savršenih 100 u kategoriji zdravstvene zaštite.

Kategorija stabilnosti zabeležila je najveći pad od svih pet kategorija ove godine, prouzrokovano geopolitičkim sukobima, građanskim nemirima, kao i tekućom stambenom krizom i kriminalom koji se vidi u mnogim gradovima obuhvaćenim istraživanjem, navodi se u izveštaju.

Kako izleda začelje liste?

U donjih deset dominiraju gradovi u podsaharskoj Africi i regionima Bliskog istoka i Severne Afrike. Damask, Sirija i Tripoli, rangirani su kao dva grada sa najnižom sposobnošću za život nakon građanskih nemira koji su uništili njihove ekonomije, navodi se u izveštaju.

Grad Kijev u Ukrajini rangiran je kao deveti grad koji je najmanje pogodan za život na svetu, pošto se zemlja i dalje bori sa aktivnim oružanim sukobom nakon ruske invazije u februaru 2022.

Tel Aviv, izraelska prestonica, bio je najveći gubitnik ove godine, pao je za 20 mesta u rangu na 112. mesto u svetu, zbog rata sa Hamasom koji traje od 7. oktobra.

Uticaj i budućnost Globalnog izveštaja

Sam Izveštaj iako izgleda donekle apstraktno, zapravo ima širok uticaj na budućnost nekih gradova. Tako na primer, kompanije koriste indeks da bi odlučile o strategijama lokacije, odnosno koji gradovi su idealni za otvaranje novih fabrika ili poslovnica. Državnici, sa druge strane, koriste indeks da identifikuju oblasti poboljšanja i da uporede svoje gradove sa globalnim standardima.

Možda i najznačajniji uticaj ovaj indeks ima na opštu javnost. On zapravo pruža uvid pojedincima koji razmišljaju o preseljenju radi posla, studiranja ili penzionisanja. Sve ovo nam pokazuje da indeks može da ima širok uticaj na ekonomiju i stepen razvitka određenog grada, kao i najbitnije, priliv investicija i radne snage.

Ipak, iako je Globalni indeks životne sposobnosti široko poštovan, on se ipak susreće sa nemalim brojem kritika. Kritičari tvrde da indeks favorizuje zapadne gradove, posebno u kategorijama poput kulture i životne sredine, potencijalno zanemarujući jedinstvene aspekte istočnjačkih kultura i predela. Takođe, neki veruju da je indeks relevantniji za potencijalne doseljenike nego za lokalne stanovnike, jer često naglašava aspekte važne za međunarodne radnike.

EIU kontinuirano usavršava svoju metodologiju da odgovori na ove kritike i da odražava promenljive globalne uslove. Na primer, indeks se prilagodio da uzme u obzir napore za oporavak nakon pandemije i njihov uticaj na život u gradu.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.