ZABORAVLJENA KARTICA KOŠTAĆE VAS 15 EVRA Novi cenovnici usluga kod banaka

BizPortal/Novosti | 08:36 | 05.08.22 Finansije

Narodna banka Srbije najavljuje donošenje seta mera kako bi se uredilo ovo pitanje.

Foto: Shutterstock

U praksi – tarifnici, skoro po pravilu sitnim slovima kamuflirani na internet stranicama, pobrojavaju desetine, pa i stotine naknada. Da bi se izabrala najpovoljnija institucija, potrebna je ozbiljna analiza. Ni to, međutim, ne garantuje da neće i ona, koliko sutra, promeniti cenovnik. Sa prvim danom avgusta nekoliko banaka počelo je obračun novih iznosa, ali i novih naknada.

Jedna velika domaća banka klijentima šalje poruku da budu oprezni prilikom dizanja keša sa bankomata u inostranstvu. Ukoliko njihovom greškom kartica ostane zarobljena, povratak će ih koštati – 15 evra. Pokušali smo od najvećih banaka na tržištu da saznamo da li još neko finasijski kažnjeava klijente koji omaše PIN, ali smo dobili samo jedan odgovor.

– NLB Komercijalna banka ne naplaćuje pogrešan unos PIN koda na bankomatima, kao ni unos pogrešnih podataka prilikom plaćanja putem elektronskog, odnosno mobilnog bankarstva – čuli smo u ovoj finansijskoj instituciji.

Nove cenovnike u Udruženju banaka pravdaju skokom troškova poslovanja. Iako poskupljenje nije popularna mera, objašnjavaju da jedino tako banke mogu da obezbede kvalitetnu uslugu.

U slučaju jedne od najvećih banaka u Srbiji klijenti su putem mejla još u maju obavešteni da će 1. avgusta doći do promene tarifa. Neke usluge poput provizija za uplate do 5.000 dinara su spustile sa 0,95 na 0,5 odsto, ali je skoro svako održavanje računa poskupelo. U zavisnosti od paketa usluga, ko je plaćao mesečno 250 dinara, sada ima obavezu od 499, a oni kojima su skidali 576, sada su tarifirani sa 999.

– Imamo inflaciju od 12 odsto – kaže Vladimir Vasić, sekretar Udruženja banaka Srbije.

– Pitanje je kada će koja banka, baš kao i ostatak privrede, to da ukalkuliše u cenu. Ali samo tako sistem može i dalje dobro da funkcioniše. Ima banaka koje i sedam godina nisu menjale iznose naknada. Nekoliko ih je nedavno korigovalo cenovnike. Različite su situacije. Većina shvata da mobilna aplikacija i mobilno bankarstvo košta. Cenovni pritisak je veliki. Tu su i troškovi plata. Da bi sve to funkcinisalo potrebni su IT stručnjaci, a njihove plate su iznad proseka.

Zaštitnici korisnika finansijskih usluga, s druge strane, upozoravaju da trenutna regulativa klijentima ne pruža sigurnost i obesmišljava izbor nove institucije.

Narodna banka Srbije najavljuje donošenje seta mera kako bi se uredilo ovo pitanje.

– NBS treba da postavi granicu dokle banke smeju da idu u smišljanju novih naknada – kaže Dejan Gavrilović iz jednog udruženja potrošača.

– Naknada za pogrešno unet PIN nije naknada ni za kakvu uslugu, to je kažnjavanje klijenata. NBS treba da ograniči šta banke smeju da naplaćuju. Oni smeju samo da naplaćuju usluge, ali to što oni uvode nisu nikakve nove usluge. LJudi decenijama unazad greše u unosu PIN-a. Oni tačno gledaju koliko gde transakcija imaju i koliko mogu da zarade. Ako je milion elektronskih plaćanja, uvedu da je svako po 20 dinara, i eto im 20 miliona dinara. Drugi korak treba da bude ograničenje koliko puta godišnje mogu da menjaju tarife. Baš zato da promena banke ne bi bila obesmišljena. Cenovnici moraju da važe neko vreme, ali i da se ograniči koliko mogu da se povećaju. Nije u redu da održavanje računa odjednom poskupi 100 ili 200 odsto.

Računa se i oglašavanje nevažećom

Klijenti koji imaju vremena i koncentracije mogu da prouče tarifnike. Poslovi sa karticama nose niz troškova. Da li se novac diže na tuđem bankomatu, da li se plaća u zemlji ili inostranstvu i pre svega koliko košta mesečno održavanje „plastike“.

Blokirana kartica nosi trošak odblokiranja, ukradena izradu nove, pa njeno dopremanje…

U jednoj banci tako oglašavanje kartice nevažećom košta 3.600 dinara, a hitna izrada nove – 1.000 dinara. U istoj banci je izrada novog PIN-a 360 dinara.