UGLEDALI SE NA FED Evropska centralna banka diže kamatne stope

Prema Nagelu, potrebno je brzo delovati, jer u protivnom postoji opasnost da će doći do spirale rasta cena i plata, što bi dovelo do toga da inflacija izmakne kontroli. Nakon poslednjeg sastanka Saveta ECB sredinom aprila, Kristin Lagard nije želela jasno da kaže kada bi u trećem tromesečju moglo da dođe do povećanja kamatnih stopa.

– Možda ranije, možda kasnije. Treći kvartal ima tri meseca – izjavila je tada šefica ECB. Čini se da će do promene ipak doći ranije, već na početku kvartala.

Kristin Lagard i predsednik Bundesbanke Nagel još jednom su naglasili da će se odluke centralne banke bazirati na aktuelnim ekonomskim podacima. To Evropskoj centralnoj banci daje potrebnu fleksibilnost kako bi mogla da reaguje na promene.

Vodeća kamatna stopa u eurozoni već više od šest godina iznosi nula odsto. Banke koje svoj novac “parkiraju” kod centralne banke čak moraju da plaćaju negativnu kamatu od 0,5 procenata. Na taj način ECB poslednjih godina pokušava da zadrži protok novca za kredite i tako ojača privredu. Primarni mandat ECB je da obezbijedi stabilnost cijena, a prema mišljenju tih “monetarnih čuvara”, to je postignuto kada je inflacija na oko dva odsto.

Energija kao motor poskupljenja

S obzirom na to da je inflacija poslednjih godina stalno bila suviše niska, ECB je pokušavala da je svojom ultralabavom monetarnom politikom podigne na dva odsto. Međutim, zbog problema u lancima snabdevanja tokom prošlogodišnje pandemije, kao i zbog porasta troškova energije, inflacija se već krajem prošle godine popela na više od dva procenta.

Zbog rata u Ukrajini i lokdauna zbog pandemije korone u Kini, problemi u lancima snabdevanja ponovno su se intenzivirali, a cene energije istovremeno su eksplodirale. Kao rezultat toga, inflacija u eurozoni nedavno je iznosila 7,5 odsto, a privreda posustaje. “Trenutno imamo ekonomiju koja stagnira i visoku inflaciju – drugim rečima, imamo ’stagflaciju’ u pravom smislu te reči. To je najveći izazov koji centralna banka može da zamisli”, kaže Karsten Brzeski.

Nazire se kraj kaznenih kamata

Evropska centralna banka nalazi se pred velikom dilemom. Ako suviše brzo normalizuje svoju monetarnu politiku i podigne kamatne stope, onda preti zastoj privrede. Visoke kamatne stope, naime, usporavaju ulaganja koja su neophodna u nužnoj transformaciji privrede prema održivosti. Osim toga, rastuće kamatne stope predstavljaju problem za većinu onih vlada u eurozoni koje imaju velik javni dug zbog programa pomoći privredi i građanima tokom pandemija.

Uprkos tome, ECB sada očigledno smatra da je došlo vreme da se podignu kamatne stope, što bi bio znak da ona počinje da se suprotstavlja visokoj inflaciji. To je dobra vest za štediše, jer će i kamatne stope na štednim računima zbog toga u dogledno vreme ponovo da rastu.

Proteklih sedmica neke banke najavljivale su da će, ili povećati iznose na koje se plaćaju kaznene negativne kamate, ili će ih potpuno ukinuti. Uz negativnu depozitnu stopu ECB od 0,5 odsto, mnoge banke su poslednjih godina uvele takozvane ’naknade za čuvanje novca’ štedišama koji raspolažu velikim iznosima na štednim knjižicama. S mogućim povećanjem kamatnih stopa ECB u julu, te kaznene negativne kamate uglavnom bi trebalo da postanu stvar prošlosti, ocenjuje DW.