ŠTEDI SE U DEVIZAMA Rublja sve atraktivnija, a kojoj valuti Srbi najviše veruju

BizPortal/Blic | 16:49 | 07.11.22 Finansije

Birajte pametno.

Shutterstock

Građani Srbije najviše štede u devizama, od čega 90 odsto u evrima, a primetna je, u poslednje vreme, i pojava štednje u rubljama koja se verovatno u perspektivi neće znatno povećavati, izjavio je danas predsednik Upravnog odbora Agencije za osiguranje depozita Hasan Hanić.

Pred okrugli sto na temu osiguranja bankarskih depozita, Hanić je ocenio u izjavi novinarima da je štednja u rubljama prolazna pojava čiji je uzrok priliv ljudi iz Rusije koji su ovde otvorili veći broj kompanija.

-Ne očekujem perspektivno da će dolaziti do znatno većeg porasta štednje u rubljama, jer se ne očekuje priliv Rusa u Srbiju, i drugih sa ruskih govornih područja gde se rublja koristi kao valuta- rekao je on.

Građani Srbije štede najčešće u devizama, od čega je 90 odsto štednja u evrima, rekao je on.

-Štednja građana uprkos svim nepovoljnim uticajima, nakon izvesnog pada do koga je došlo u martu i aprilu, veoma se brzo oporavila. Došlo je do izvesne promene strukture štednje u tom periodu, smanjen je deo u dinarima, a povećan u evrima, ali se kasnije desio i obrnuti proces- rekao je on.

Izrazio je očekivanje da će se zbog atraktivnih kamata, ali i drugih pogodnosti povećati dinarska štednja, što vodi ostvarivanju strateških ciljeva u pogledu dinarizacije

-Tendencija dinarizacije je na sreću izražena u poslednjih nekoliko godina. Udeo dinarske u ukupnoj štednji se povećava tokom vremena- rekao je on.

Govoreći o izazovima inflacije, Hanić je kazao da će i Narodna banka Srbije reagovati povećanjem referentne kamate, kao što čine Evropska centralna banka i američki FED.

-Na taj način deluje na obuzdavanje tražnje. Smatra se da se da je mnogo brži porast tražnje od kamate faktor koji dovodi do porasta cena i inflacije- rekao je on.

Dodao je da valja imati u vidu da taj ekonomski lek ima vrlo ozbiljnu ekonomsku posledicu a to je usporavanje ekonomske aktivnosti, stagnaciju a u nekim slučajevima i opadanje ekonomske aktivnosti.

-Smatra se da je bolje privremeno žrtvovati rast BDP da bi se izborili sa inflacijom, obezbedili da ona postepeno opada, i da se krajem naredne i možda početkom 2024. godine vrati u takozvane optimalne okvire-rekao je on.