SANKCIJE SU NAPRAVILE VELIKE PROMENE Valute gube na vrednosti, nafta ide na 125 dolara za barel

T.Đurđević | 13:00 | 04.03.22 Finansije

Detaljan pregled dešavanja na svetskom finansijskom tržištu.

Pixabay/Ilustracija

Nedelju iza nas obeležila je eksalacija geopolitičkih tenzija nakon intervencije Rusije u Ukrajini što je celom svetu donela određenu količinu straha, a investitorima pojačalo averziju prema riziku i begu u neka sigurnija ulaganja.

Pre samo par dana desila se najveća promena vrednosti kursa, ali i do snažnih reakcija na finansijskim tržištima.

– Pre svega desilo se jačanja risk-off sentimenta i traženje za valutama sigurnog utočišta (američki dolar, švajcarski franak, japanski jen). Dolar je znatnije ojačao prema evru, pa je kurs EUR/USD u četvrtak dostigao najniže vrednosti za izveštajni period i tokom perioda trgovanja i na zatvaranju (1,1106 i 1,1167 dolara za evro, respektivno). Evropska unija i SAD su na napad na Ukrajinu odgovorile uvođenjem oštrih sankcija Rusiji, ali u tom trenutku još uvek bez (najavljene) odluke o isključenju Rusije iz sistema međunarodnog SWIFT plaćanja – navodi se u izveštaju Narodne banke Srbije.

U izveštajnom periodu za februar mesec evro je oslabio prema dolaru za ukupno 0,72% usled posledica krize na istoku, dok su sve valute zemalja regiona tokom izveštajnog perioda oslabile prema evru, pri čemu je najviše oslabila ruska rublja (za7%).

Kada je u pitanju svetsko finansijsko tržište prema izveštaju NBS u SAD situacija sa prinosima obaveznicama nije znatnije promenjena, a zabeležen je i nešto veći rast.

– Prinos dvogodišnje obveznice povećan je za 8,5 b.p., na 1,55%, a prinos desetogodišnje obveznice za oko 3 b.p., na 1,96%. Prinosi su porasli usled zabrinutosti oko rastuće inflacije i očekivanja zatezanja monetarne politike od strane FED-a. Iakom su u četvrtak zabeležili znatan pad nakon početka otvorenog vojnog sukoba u Ukrajini, prinosi su nakon toga ponovo povećani, te je na nedeljnom nivou zabeležen rast- saopštila je NBS.

Porast je zabeležen čak i kod BDP-a u SAD, a upravo tom rastu najviše su doprinele investicije u zalihe, kao i lična potrošnja.

– Stopa rasta BDP-a u SAD, prema drugoj proceni za četvrto tromesečje 2021, revidirana je na 7,0% u odnosu na prethodno tromesečje (anualizovano), sa 6,9%, koliko je iznosila prva procena, a nakon rasta od 2,3% u trećem tromesečju. Rast je u 2021. iznosio 5,7%, najviše od 1984. godine, a nakon pada od 3,4% u, 2020, koji je bio najveći u poslednje 74 godine. Rastu u četvrtom tromesečju najviše su doprinele investicije u zalihe i lična potrošnja. Revizija naviše posledica je većeg rasta fiksnih investicija i javne,potrošnje, dok su lična potrošnja i neto izvoz revidirani naniže – navodi se u izveštaju.

Pored SAD i Nemačka može da bude zadovoljna ekonomskim dešavanjima u svojoj zemlji.

– Iako su prinosi državnih obveznica tokom nedelje smanjeni usled početka rata u Ukrajini, do kraja nedelje su rasli usled očekivanja odluka o zatezanju monetarnih politika vodećih centralnih banaka u narednom periodu. Prinos nemačke dvogodišnje obveznice povećan je za oko 10 b.p., na –0,39%, a prinоs desetogodišnje obveznice za oko 4 b.p., na 0,23% – objavila je NBS.

Podaci vezani za Nemačku ukazuju da je rast poslovne aktivnosti u zoni evra u februaru ubrzao s popuštanjem mera za suzbijanje širenja koronavirusa. Ali, pozitivni efekti su oslabljeni usled uticaja nekoliko faktora koji su doprineli najvišoj inflaciji zabeleženoj do sada.

Prinosi su rasli na nedeljnom nivou usled očekivanog pooštravanja monetarnih politika najvažnijih centralnih banaka, iako su smanjeni nakon početka rata u Ukrajini.

– Stopa rasta BDP-a u Nemačkoj, prema konačnim podacima u četvrtom tromesečju prošle godine, iznosila je –0,3% u odnosu na prethodno tromesečje, što predstavlja manji pad nego što je zabeleženo prema preliminarnim podacima(–0,7%), nakon rasta od 1,7% u trećem tromesečju. Najveći uticaj na pad BDP-a u poslednjem tromesečju prethodne godine imali su pad lične potrošnje (–1,8%) usled novog talasa pandemije i rast cene energenata. Nemačka privreda će verovatno zabeležiti pad i u prvom tromesečju 2022, dok će oporavak koji se očekuje na proleće zavisiti od sukoba između Rusije i Ukrajine, pretežno zbog uticaja na troškove energije – iznela je NBS u svom izveštaju.

INFLACIJA GURA CENU ZLATA

Tokom februara cena zlata smanjena je za 0,49% i kretala se u rasponu od 1.887,51 do 1.923,74 američkih dolara po finoj unci zlata, a na ovu promenu prema izveštaju NBS uticalo je nekoliko faktora.

-Na rast cene zlata, do poslednjeg dana u nedelji, uticali su: snažni inflatorni pritisci širom sveta; potpisani ukaz predsednika Rusije o priznavanju nezavisnosti samoproglašenih republika u istočnoj Ukrajini; sankcije prema Rusiji od strane SAD i Eevropske unije; početak otvorenog sukoba vojnim napadom Rusije na Ukrajinu, koji je podstakao povećanje tražnje za zlatom kao klase aktive sigurnog utočišta (cena zlata je u jednom trenutku trgovanja prešla nivo od 1.974 američka dolara po finoj unci zlata) – navodi NBS.

CENE NAFTNIH DERIVATA SKAČU

Tokom izveštajnog perioda cena nafte tipa brent povećana je za 1,88% i kretala se u rasponu od 96,69 do 99,09 američkih dolara po barelu. Vrlo slični faktori koji su uticali na promenu cenu zlata tako je i u slučaju sa cenom naftnih derivata.

– Na rast cena nafte uticali su stopiran projekat Severni tok 2 od strane Nemačke; vojni napad Rusije na Ukrajinu; strah tržišnih učesnika oko mogućih poremećaja u snabdevanju; niža ponuda od
tražnje (u svetu); zastoj u pregovorima o nuklearnom programu između SAD i Irana, što ne vodi ublažavanju ekonomskih sankcija za povratak Irana na svetsko tržište nafte. Goldman Sachs se pridružio projekcijama banke JP Morgan da će cena nafte zabeležiti skok na 125 američkih dolara po barelu u naredna tri meseca usled zabrinutosti oko snabdevanja iz Irana i Rusije – pojašnjeno je u izveštaju Narodne banke Srbije.

Ipak, kada je nafta u pitanju povremeno se dešava i privremeni pad cene na šta utiču brojni faktori kao što su proizvodnja i rast zaliha u SAD-u. Ipak, kako se navodi u izveštaju, ostaje nada da se tržište može stabilizovati ukoliko dođe do mira u sukobima između Rusije i Ukrajine.