NE RADITE NIŠTA, A NOVAC STIŽE? Da, moguće je i to praktikuje čak 61 odsto Amerikanaca

Stanko Stamenković | 13:55 | 08.04.24 Finansije

Uvek prijatni "pasivni prihod".

Foto: Shutterstock

Većina mladih u Srbiji ne razmišljaju puno o eventualnom ulaganju u berzu, bilo da je u pitanju naša, Beogradska berza, ili neka međunarodna, poput najčuvenijeg Volstrita. Međutim, to je pogrešno i ti iz više razloga. Pre svega, zbog zablude da je u pitanju neka vrsta kockanja.

Prema rečima Radeta Rakočevića, koji se bavi investiranjem na berzi 30 godina, i vlasnik je firme „Senzal kapital“, i podaci koji dolaze iz najrazvijenijih zemalja, govore zašto je važno na vreme razmišljati o učešću na berzi.

– Čak 23 odsto američkih tinejdžera se bave (učešćem na berzi), a 73 odsto njih smatraju da je to bitno, jer razmišljaju kako da investiraju u svoju budućnost – kaže Rakočević u epizodi svog podkasta „Kako investirati na berzama“, koju je posvetio edukaciji mladih od 13 do 25 godina.

Rakočević iznosi i podatak da u SAD-u 61 odsto građana investira na berzi, dok je u Velikoj Britaniji taj procenat 33 odsto. Za sada, u Srbiji tek se 0,1 odsto populacije bavi ulaganjem na berzi.

– Ta tema postoji već vekovima, a u Srbiji postaje sve aktuelnija i sve interesantnija – govori Rakočević.

Kao jedan od ključnih razloga zbog kojih je važno investirati, Rakočević navodi činjenicu koja je svima poznata, iako možda ne razmišljamo previše o njoj – a to je da novac vremenom gubi na vrednosti. On navodi i primer: 1.000 dolara iz 1950. godine sada vredi oko 76 dolara. Dakle, onaj ko ne želi da uposli svoj novac, da ga investira, dolazi u poziciju da gubi novac koji je stekao.

Zašto je još važno investirati? Prema Rakočevićevim rečima, mnogi ljudi smatraju da je investiranje na berzi neka vrsta kockanja, ali on tvrdi da je to vrsta zaštite.

– Investiranje služi kao zaštita novca koji čovek ima u datom trenutku. To je nešto što se istorijski pokazalo kao najbolji način (ulaganje na berzi). S druge strane, osnovni izvor prihoda svakog čoveka je neka vrsta posla i plata koju za njega dobija. Ideja je da se kroz investiranje novca (od plate koju zaradimo), on obezbeđuje dodatni prihod. To se naziva i „Pasivni prihod“, ili, ono što se kaže, „Ne radite ništa, a da novac stiže“. To znači, da vam se pruža finansijska sloboda, tako što stalno dobijate neku sumu novca, jer ste ga investirali – objašnjava Rakočević.

Rakočević kaže je da je izuzetno važno pravilno upravljanje svojim novcem. On napominje da mladi, tinejdžeri i studenti, jasno, nemaju prihode, ali napominje da uvek postoji način da se nešto zaradi ili uštedi.

– Vi uvek imate izbor da te pare, recimo, potrošite na piće sa prijateljima, ali možete i da ga stavite sa strane – kaže Rakočević i ističe da nije bitno da li je to 10, 20 ili 50 evra, jer tako se počinje. Naravno, bez tog početnog imetka, nema ni prvog budućeg ulaganja u berzi.

Šta nas čeka kada jednom odlučimo da ulažemo na berzi? U tome može da nam pomogne i struktura ličnog bogatstva u SAD-u. Rakočević kaže da su najbogatiji ljudi na svetu oni koji su vlasnici kompanija koje su na berzama. To, opet, znači da oni nisu vlasnici svojim preduzeća 100 odsto. Ilustrativni su primeri Marka Zakerberga, vlasnika Fejsbuka (sada Meta), koji ima 15 odsto vlasništva u svojoj kompaniji, dok Ilon Mask, vlasnik „“Tesle“ ima oko 10 odstvo vlasništva u svojoj firmi.

– Oni su napravili ogromne kompanije koje su, da bi mogle da finansijaju svoj razvoj, morale da izađu na berzu i da podele svoje vlasništvo sa drugima – objašnjava Rakočević.

Rakočević, zatim, na jednostavnom šablonu objašnjava kako početi sa ulaganjem u berzu, u šest koraka: 1) Odredite lični profil investitora; 2) Odredite koji iznos na koji rok, i sa kojim rizikom investirate; 3) Izaberite brokera i otvorite nalog; 4) Istražite investicione mogućnosti; 5) Investirajte mudro i na dugi rok; 6) Pratite vaše investicije.

Foto: Youtube printscreen/Senzal Capital

Dakle, svaki početak je težak, ali ako može da donese prihod koji, srpski rečeno, „kaplje“, i koji mnogi već primenjuju, svakako je trenutak da i mladi, pa i stariji građani Srbije, počnu da razmišljaju u tom smeru.