U Evropi sve više koriste bezgotovinsko plaćanje – Srbi i dalje više veruju kešu
Foto: Pixabay/StockSnap
U svojim tromesečnim izveštajima Narodna banka Srbije (NBS) tvrdi da Srbija nije na začelju Evrope po korišćenju bezgotovniskog načina plaćanja roba i usluga. Ali sa druge strane NALED i minstarstvo finansija, koji su pokrenuli projekat „Bolji način“ u svojim izveštajima i istraživanjima iznose podatak da je Srbija još uvek u samom začelju Evrope.
Iako je i u Srbiji, podjednako kao i u Evropi ovaj vid plaćanja u ekspanziji, još uvek ima prostora za njegovo unapređenje.
Sa bezgotovinskim plaćanjima od oko 9,5 milijardi evra u prošloj godini mogli bismo biti zadovoljni. Uz činjenicu da je to 25 odsto više nego u 2022. ili ako poredimo sa 2016. kada je bilo gotovo pet puta manje – još zadovoljniji. To je međutim još uvek znatno ispod većine zemalja Centralne i Istočne Evrope.
Inicijativa za razvoj bezgotovinskog plaćanja „Bolji način“, koju sprovode NALED i Ministarstvo finansija, daje dobre rezulate. Prema istraživanju NALED-a, čak 72 odsto građana Srbije koji plaćaju bezgotovinski ističe da to čine jer im je lakše i brže dok ostali ističu prednost kupovine na rate, bezbednost i kupovinu preko interneta. Napredak tehnologija i promene navika nameću potrebu da se izađe u susret željama kupaca, a najbolje rešenje za to je povećanje broja mesta na kojima do proizvoda ili usluge može da se dođe bez gotovine u džepu.
Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje – „Bolji način“ pokrenuta je u cilju pružanja podrške preduzetnicima, mikro, malim privrednicima i institucijama u digitalizaciji poslovanja i uvođenju bezgotovinskih plaćanja. Inicijativa ima za cilj stvaranje boljih uslova za razvoj i podsticanje svih vidova bezgotovinskog plaćanja kao praktičnijih, pouzdanijih i efikasnijih metoda plaćanja u odnosu na keš.
Još uvek se radi u sivoj zoni – bezgotovinsko plaćanje to smanjuje
Iako se uslovi za poslovanje u Srbiji i dalje ocenjuju kao pretežno dobri, ubrzanje inflacije, više cene i skuplji krediti uticali su da manji broj privrednika da pozitivnu ocenu ove godine. Očekivano, blago se povećao i broj onih kojima je teže da pokriju poreze i doprinose za zaposlene, a 17 odsto priznaje da deo zarade radnicima isplaćuje na ruke. S druge strane, svest građana o štetnosti sive ekonomije nastavlja da raste, a svaki drugi zaposleni spreman je da prijavi poslodavca zbog rada na crno.
To su pokazala najnovija istraživanja percepcije građana i privrede o sivoj ekonomiji, koja je, za potrebe Nacionalne inicijative za bezgotovinsko plaćanje, sproveo Ipsos. Prema podacima, najveći deo privrednika ne opravdava rad na crno, a čak dve trećine kaže da im je eFiskalizacija znatno olakšala poslovanje.
Veća upotreba bezgotovinskog plaćanja, odnosno platnih kartica i instant plaćanja mobilnim telefonom, doprinela bi smanjivanju sive ekonomije u Srbiji jer takav vid kupovine čini transakcije potpuno transparentnim.
Činjenica da je plaćanje obavljeno elektronski i da novac prelazi sa računa kupca na račun prodavca čini tok tih sredstava vidljivim što nije uvek slučaj sa transakcijama u kešu gde, u slučaju da nije izdat fiskalni račun, promet ostaje potpuno neprimetan za poreske organe. Omogućavanjem plaćanja karticom ili instant plaćanja mobilnim telefonom umanjuje se šteta u slučaju odluke trgovca da ne izda fiskalni račun.
Nacionalna inicijativa za bezgotovinsko plaćanje Bolji način je zajednički projekat Deutsche Gesellschaft für Internationale Zusammenarbeit (GIZ) GmbH i kompanija MasterCard i Visa, a sprovodi se pod okriljem develoPPP programa Nemačkog saveznog ministarstva za ekonomsku saradnju i razvoj (BMZ), u saradnji sa NALED-om i Ministarstvom finansija.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
