NAJNOVIJI PODACI SVETSKE BANKE Procenjeno koliko će opasti privredni rast Srbije – ceo region će osetiti krizu

BizPortal | 14:29 | 11.04.22 Finansije

Teret ratnih sukoba.

Shutterstock

Prema Ekonomskom izveštaju Svetske banke, koji je objavljen danas, privredni rast u Srbiji u ovoj godini biće 3,2 odsto, a ne 4,5 odsto, kako je prognozirano u januaru, pre početka rata u Ukrajini. Najveću korekciju očekivane stope rasta, u odnosu na januarsku projekciju Svetske banke, u regionu Zapadnog Balkana pretrpela je Crna Gora – za dva procentna poena – sa 5,6 na 3,6 odsto, pa Srbija – za 1,3 procentna poena – sa 4,5 odsto na 3,2 odsto.

Svetska banka je u aprilskom Ekonomskom izveštaju za Evropu i centralnu Aziju navela da će, u regionu Zapadnog Balkana stopa rasta opasti na 3,2 procenta u 2022. godini. Efekti rata u Ukrajini, kako se ocenjuje u izveštaju, na region Zapadnog Balkana prelivaju se uglavnom kroz kanal sirovina.

Prema projekciji, u regionu Zapadnog Balkana, rast BDP u Crnoj Gori biće 3,6 odsto, u Bosni i Hercegovini 2,9 odsto, Severnoj Makedoniji 2,7 odsto, na Kosovu 3,9 odsto, a u Albaniji 3,2 procenta. Najveći pad, u odnosu na prošlu projekciju Svetske banke s početka godine, beleži Crna Gora – sa 5,6 odsto na 3,6 procenata.

– Iako je udeo ekonomske aktivnosti koji je direktno povezan sa Rusijom i Ukrajinom relativno mali za Zapadni Balkan u celini, nekoliko zemalja je i dalje osetljivo na šokove iz Rusije, uključujući Crnu Goru za 11 procenata njenih stranih direktnih investicija i Srbiju za pet procenata njenog izvoza i 5,4 procenata uvoza. Međutim, daleko akutniji rizici po Zapadni Balkan potiču od mogućih poremećaja u snabdevanju prirodnim gasom i naftom. Ovaj podregion 67 procenata svog prirodnog gasa uvozi iz Rusije, a Bosna i Hercegovina, Severna Makedonija (preko bugarskog cevovoda) i Srbija u potpunosti zavise od Rusije za svoje snabdevanje prirodnim gasom – ukazuje Svetska banka.

izveštaju se ističe da, slično kao i u slučaju centralne Evrope, indirektni efekti rusko-ukrajinskog konflikta predstavljaju značajan rizik za Zapadni Balkan, naročito ako konflikt pokrene usporavanje privrede u evro zoni.

– Zapadni Balkan se snažno oslanja na evrozonu kao destinaciju za 63 odsto svog izvoza, dok više od polovine stranih direktnih investicija i gotovo dve trećine svih doznaka koje stižu u ovaj podregion potiče iz evro zone – navodi se u izveštaju.

OVDE možete pročitati kako teške posledice već zbog rata trpi Ukrajina, ali i Rusija.