NA SEVERU EVROPE, KEŠ SIGURNO NESTAJE Srbija je još daleko od toga – ipak, sve smo dalje od šaltera, a bliže kartici i aplikacijama

BizPortal/S. S. | 15:02 | 07.02.23 Finansije

Kako bez bar jedne „crvene” u džepu?

Foto: Shutterstock

Građani Švajcarske su prikupili dovoljno potpisa kako bi izašli na referendum na kojem će, kada bude organizovan, odlučivati o odgovoru na pitanje: Da li zauvek ukinuti gotovinu u Štvajcarskoj? Iako još nije poznato kada će se taj referendum održati, sva je prilika da će odluka, kakva god bila, doprineti tome da gotovina ostane samo u tragovima u toj zemlji.

Očekivano, jer dolaskom digitalnog, to jest elektronskog plaćanja, većina građana sveta, pa i Srbije, sve manje ima potrebe da u novčaniku proverava koliko ima papirnog novca, kada je mnogo lakše i bezbednije stanje na računu proveriti jednim ulaskom na aplikaciju na telefonu. A plaćanje u prodavnici završiti u sekundi, provlačenjem kartice (ili telefona), bez čekanja na kusur.

Dakle, dok Švajcarci razmišljaju o potpuno zaborave na papir, kakva je situacija kod nas?

Kako je ranije Bizportal govorio Vladimir Vasić, generalni sekretar Udruženja banaka Srbije, Srbija je još daleko od potpunog gašenja papirnog novca, jer smo trenutno, praktično, dva koraka iza – službenici u bankama još rade na preusmeravanju klijenata (posebno starijih) sa šaltera na bankomat.

Ipak, Vasić je više puta za medije isticao podatke da je samo u drugom kvartalu 2021. godine realizovano više od 12 miliona transakcija putem mobilnog bankarstva, što je tri puta više nego u istom periodu 2018, dok je kupovina na Internetu, posebno posle pandemije koronavirusa, porasla za čak 96 odsto.

Znatno pomaže i digitalizacija državne uprave, koje je omogućila plaćanje mnogih usluga putem Interneta ili mobilnog bankarstva, kao što je obaveza plaćanja poreza, i računa za struju.

Ipak, Srbija je dosta daleko od Norveške i Finske, koji trenutno u opticaju imaju oko 3 odsto keša, dok je sav ostali novac uveliko „na mreži”.

Jedan od razloga zašto građani Srbije više koriste elektronska plaćanja je i digitalizacija državne uprave, odnosno činjenica da je danas većinu usluga državnih organa moguće platiti putem onlajn ili mobilnog bankarstva.

Sa druge strane, čak i u Švajcarskoj, postoje stručnjaci koji ipak tvrde da je veoma važno da u opticaju uvek ostane određena količina gotovine, jer postoji opasnost da država, u tom slučaju ima mogućnost apsolutnog, pa i totalitarnog nadzora. Međutim, s obzirom da su gotovo svi podaci o građanima digitalizovani, jako je teško bilo šta sakriti od države u ovom trenutku tehnološkog razvoja. Takođe, uvek postoji i činjenica da potpuna zavisnost od tehnologije može da ode u krajnost, jer ona, kao što znamo, može i te kako da zakaže. Nestane struje, na telefonu se ispraznila baterija, kartica je iz nekog razloga blokirana.

Dakle, bar za sada, u Srbiji treba zadržati i koji papirni dinar u džepu, a i mora se, bar zbog odlaska na kiosk ili pijacu. Ili, kako je to jednom prilikom za medije formulisao Vojislav Rodić, stručnjak za bezbednost na Internetu:

– Ja intenzivno koristim sve tehnologije bezgotovinskih transakcija, ali se ne odričem sigurnosti i anonimnosti gotovine.