IAKO JE SVE SKUPLJE, KUPUJE SE SVE VIŠE Najbogatije ekonomije sveta gomilaju zlato, i nemaju nameru da stanu

Tamara Đurđević | 13:01 | 19.06.24 Finansije

Tempo uzastopne kupovine se nastavio i ove godine, što je predstavljalo pokretačku snagu rasta cene zlata na skoro 2.450 dolara po finoj unci prošlog meseca.

Foto: Shutterstock

Centralne banke naprednih ekonomija očekuju da će se udeo zlata u globalnim rezervama povećati na račun američkog dolara, jer ove finansijske institucije planiraju da prate primer tržišta u razvoju u kupovini zlata. U godišnjem izveštaju koje je sproveo Svetski savet za zlato, navodi se da oko 60 centralnih banaka najbogatijih zemalja veruje da će se udeo zlata u globalnim rezervama povećati u narednih pet godina, što je skoro 40 odsto od prošle godine.

Više od deset procenata naprednih ekonomija planira da poveća svoje rezerve zlata već u sledećoj godini , što je više u odnosu na oko osam procenata prošle godine i najviši nivo od kada je istraživanje započeto.

Statistika pokazuje da razvijene zapadne zemlje, tačnije njihove ekonomije prate primer centralnih banaka tržišta u razvoju, koje su glavni kupci zlata od globalne finansijske krize 2008. godine.

I pored rasta cene zlata, potražnja je velika

Uprkos drastičnom i naglom rastu cene zlata u toku ove godine, potražnja za tim plemenitim metalom je sve veća, a šta zlatne rezerve mogu da donesu jednoj ekonomiji, i koliko to može da utiče na cenu zlata, za Bizportal objašnjava Miroslav Radaković, su-osnivač i partner u brokerskoj kući „TradeWin24“ koja uspešno sarađuje sa Beogradskom berzom.

– Nema sumnje da će se zlatne rezerve nastaviti gomilati širom sveta što bi se moglo pozitvno odraziti na dalji rast cene. Glavni razlozi su svakako rastuće geopolitičke tenzije, ali i eksplozivan rast duga zapadnih ekonomija posle Kovid krize čime se dovodi u pitanje njihova makroekonomska održivost – navodi Radaković za naš portal.

Dok prema pisanju Finansial Times-a, Centralne banke kao glavne razloge za držanje zlata navode njegovu dugoročnu vrednost, ističući ulogu efikasnog diverzifikatora (ulaganje u više različitih vrsta investicija radi umanjenja rizika).

Još jedan interesantan podatak stiže u izveštaju Svetskog saveta za zlato, gde se navodi da su Centralne banke dodale više od 1.000 tona zlata u svoje rezerve tokom 2022. i 2023. godine. Osim toga, tempo uzastopne kupovine se nastavio i ove godine, što je predstavljalo pokretačku snagu rasta cene zlata na skoro 2.450 dolara po finoj unci prošlog meseca. Dok je od početka sukoba između Izraela i Hamasa cena porasla ukupno 42 odsto.

– Mi smo još davne 2018 godine, kad je cena bila na oko 1200 dolara za uncu, prognozirali da se može očekivati nagli skok cene zlata i ispostavilo se da smo bili u pravu. Sadašnja tehnička analiza govori da cena zlata ima potencijal rasta do čak 4.000 za uncu u nekom optimističnom scenariju. S druge strane, pretpostavljamo da su moguće cenovne korekcije na zonu 2.170 – 1.960 dolara za finu uncu. Sve dok je cena iznad ove cenovne zone, naš optimističan scenariju je aktivan, i obrnuto – dodaje Miroslav Radaković iz Tradewin24, liderske brokerske kuće iz Srbije koja se bavi trgovanjem na globalnim berzama.

Podsećanja radi, udeo dolara u globalnim deviznim rezervama , isključujući zlato – pao je sa više od 70 procenata 2000. godine na oko 55 procenata prošle godine, izuzevši efekat jačanja američkog dolara, prema istraživanju MMF-a ovog meseca.

Uključujući zlato, udeo dolara je pao ispod polovine, takođe se navodi u izveštaju Svetskg saveta za zlato.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.