DOBRA VEST IZ NARODNE BANKE SRBIJE Nema podizanja referentne kamatne stope

Stanko Stamenković | 13:42 | 07.09.23 Finansije

Nazire li se kraj inflaciji?

Shutterstock

Izvršni odbor Narodne banke Srbije odlučio je na današnjoj sednici da referentnu kamatnu stopu zadrži na nivou od 6,5 odsto. Na nepromenjenim nivoima zadržane su i kamatne stope na depozitne (5,25 odsto) i kreditne olakšice (7,75 odsto).

Odluku Izvršnog odbora o zadržavanju referentne kamatne stope na nepromenjenom nivou opredelio je nastavak popuštanja globalnih inflatornih pritisaka, kao i uspostavljena opadajuća putanja domaće inflacije i njen očekivan povratak u granice cilja u horizontu monetarne politike, navodi se u zvaničnom saopštenju iz Kabineta guvernera NBS.

– Prilikom donošenja odluke uvažena je i činjenica da su u prethodnom periodu pooštravani monetarni uslovi i da je sada potrebno da se sagledaju puni efekti prethodnih podizanja osnovnih kamatnih stopa. Prenošenje dosadašnjeg povećanja referentne kamatne stope na kamatne stope na tržištu novca, kredita i štednje ukazuje na efikasnost transmisionog mehanizma monetarne politike putem kanala kamatne stope. Ipak, radi odlučne borbe protiv inflacije, Narodna banka Srbije odlučila je da putem obavezne rezerve povuče deo visokih viškova dinarske likvidnosti i time dodatno pooštri domaće monetarne uslove – ističe Izvršni odbor centralne banke, uz napomenu da – „ako proceni da je potrebno“, ne isključuje mogućnost daljeg pooštravanja monetarne politike.

Slabljenje globalnih inflatornih pritisaka nastavljeno je pre svega po osnovu nižih cena energenata i primarnih proizvoda na svetskom tržištu, čije su cene i dalje znatno niže u poređenju s prethodnom godinom, rešavanja zastoja u međunarodnim lancima snabdevanja, kao i efekata zaoštravanja monetarnih politika vodećih centralnih banaka. U zoni evra, našem najvažnijem ekonomskom partneru, ukupna međugodišnja inflacija nepromenjena je u avgustu u odnosu na jul, ali je smanjena bazna inflacija, koja se izjednačila sa ukupnom inflacijom.

– Naredne odluke Evropske centralne banke u velikoj meri zavisiće od podataka koji budu pristizali, s obzirom na još uvek prisutnu neizvesnost u pogledu tempa dezinflacije u narednom periodu zbog nastavka rasta zarada u zoni evra, rekordno niske nezaposlenosti i visokih profitnih marži kompanija. Sličan stav u pogledu monetarne politike izneo je i Sistem federalnih rezervi na poslednjem sastanku, pri čemu je proces dezinflacije u Sjedinjenim Američkim Državama brži nego u zoni evra – napominju iz NBS.

Izvršni odbor Narodne banke Srbije ističe da je opreznost monetarne politike i dalje neophodna zbog prisutnih geopolitičkih tenzija, kao i, iako smanjenih, i dalje prisutnih rizika u pogledu cena energenata i njihove raspoloživosti u narednom periodu, kao i svetskih cena primarnih poljoprivrednih proizvoda.

– Međugodišnja inflacija u Srbiji od aprila nalazi se na opadajućoj putanji i u julu je dodatno usporila na 12,5 odsto, uz zabeleženu mesečnu deflaciju, što je u skladu sa ranijim procenama Narodne banke Srbije. Usporavanje inflacije je u najvećoj meri rezultat usporavanja rasta cena prerađene hrane i energije, kao i cena u okviru bazne inflacije, koja se od juna kreće na jednocifrenom nivou i u julu je iznosila 9,4 odsto međugodišnje. Izvršni odbor očekuje da će međugodišnja inflacija nastaviti da se kreće opadajućom putanjom, smanjujući se prosečno mesečno za oko jedan procentni poen, tako da bi krajem godine trebalo da iznosi oko osam procenata – ocenjuje se u saopštenju centralne banke.

Na takvo kretanje inflacije, prema oceni Izvršnog odbora, uticaće i slabljenje globalnih troškovnih pritisaka i izlazak iz međugodišnjeg obračuna inflacije poskupljenja hrane i energenata iz druge polovine 2022. godine. Opadajućoj putanji inflacije u narednom periodu i njenom povratku u granice cilja u drugom tromesečju 2024. doprineće i efekti zaoštravanja monetarnih uslova, usporavanje uvozne inflacije, kao i očekivani dalji pad inflacionih očekivanja.

Rast bruto domaćeg proizvoda je u drugom tromesečju ubrzan na 1,7 odsto međugodišnje, kao što je bila i prva procena Republičkog zavoda za statistiku. Time je privredni rast u prvoj polovini godine iznosio 1,3 odsto međugodišnje, što je u skladu s projekcijom Narodne banke Srbije da će na nivou godine on biti u rasponu od dva do tri procenta. Ostvarenom rastu najviše doprinosi neto izvoz zahvaljujući rastu izvoza robe i usluga, uprkos tome što je očekivani rast svetske privrede ove i naredne godine usporen zbog pooštrenih uslova na međunarodnom finansijskom tržištu, strukturnih promena usled pandemije i nižih investicija.

Prilikom donošenja odluka o monetarnoj politici, Izvršni odbor je uzeo u obzir i rizik da smanjena eksterna tražnja u određenoj meri može umanjiti proizvodnju i izvoz prerađivačke industrije u Srbiji u narednom periodu.

– Narodna banka Srbije će nastaviti da prati i analizira kretanje ključnih faktora inflacije iz domaćeg i međunarodnog okruženja i da donosi odluke u zavisnosti od projektovanog kretanja inflacije. Istovremeno, vodiće računa i o održavanju finansijske stabilnosti i obezbeđenju podrške kontinuiranom privrednom rastu, daljem rastu zaposlenosti i povoljnom investicionom ambijentu – navode iz NBS.

Naredna sednica Izvršnog odbora na kojoj će biti doneta odluka o referentnoj kamatnoj stopi održaće se 6. oktobra.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.