DETALJAN VODIČ ZA ŽRTVE INTERNET PREVARE Šta treba uraditi ako vam je neko ukrao pare sa kreditne kartice
Internet prevare ili, popularno rečeno, „fišing“, su sve češća pojava u kojoj hakeri na jednostavan način uzimaju novac sa računa građana. Uglavnom su to prevare lažnih firmi, koje nude nerealno jeftine električne aparate, ili one koje se služe porukama koje obećavaju brzi dobitak novca. Nepažljivi građani jednostavno ukucaju podatke sa kartice i CVC broj koji se nalazi na poleđini kartice, neophodna za potvrdu plaćanja, i time dozvole dalje uzimanja novca sa sopstvenih računa.
Jedna u nizu prevara koja je oštetila nekoliko građana Srbije bila je putem lažne stranice „Pošta Srbije“, koja je od korisnika tražila uplatu carine od 4,48 evra kako bi preuzeli svoj paket. Nekolicina njih, koji su zaista čekali pošiljku, naivno su izvršili transakciju i time ostali uskraćeni za mnogo više od 500 dinara, koliko je prvobitno traženo.
Dakle, internet prevare se dešavaju, novac je nestao sa računa – i šta sad?
Pitanje koje nameće u ovakvim situacijama, koje se odnosi na oštećene građane jeste kome se najpre obratiti u situaciji kada određena svota novca nestane usled Internet prevare.
Prvi i osnovni korak u toj neprijatnoj situaciji jeste prijava neovlašćenog korišćenja kartice i same prevare banci, kako bi se u što kraćem roku blokirala sporna kartica, i time sprečila dalja neželjena potrošnja.
Posle toga, banka je dužna detaljno da pregleda priloženu reklamaciju i da je obradi na adekvatan način. Posle završene obrade podataka samog slučaja, ukoliko se ustanovi da korisnik nije učestvovao u zloupotrebi kartice, banka je dužna da u najkraćem mogućem roku obavi nadoknadu štete u visini ukupnog iznosa koji je klijent prijavio. U slučaju da je ukupan iznos reklamiranih transakcija ne prelazi 3.000 dinara, oštećenom korisniku kartice naneta šteta neće biti nadoknađena.
– Najvažnija je pravoremena prijava, odnosno prigovor banci usled Internet prevare. Banka, kao nosilac pojedinačne odgovornosti prema klijentu mora se najpre upozna sa samim slučajem, a odmah posle toga i da isplati ukradenu svotu novca sa računa klijenta. Ukoliko banka odbije uloženu reklamaciju, sledeći korak oštećenog klijenta je obraćanje pravnom licu, ili zaštiti korisnika finansijskih usluga Narodne banke Srbije. Posle toga NBS radi analizu slučaja, ali se obaveza isplate oštećenom licu, svakako vraća na banku – govori za Bizportal Marko Dragić iz NOPS-a.
Dragić napominje da je odgovornost u ovakvim slučajevima upravo na bankama kao odgovornim licima koja je sa klijentima pravila ugovore i račune, i da NBS može samo da naloži banci oštećenog da isplati sav novac.
Iako postoji rok za prijavu nestanka para sa računa, (od 35 do 45 dana u zavisnosti od banke), savet je da se prijava obavi odmah posle ustanovljene prevare. Zanimljivo je da je jedini slučaj u kom korisnik računa mora da prihvati gubitak novca, jeste ako banka dokaže da je klijent sam učestvovao u zloputrebi kartice na bilo koji način.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.