DA LI TREBA DA BRINEMO ZBOG KREDITA? Nova poruka iz Amerike uzburkava monetarnu politiku, a tiče se i Srbije

BizPortal | 08:27 | 13.04.22 Finansije

NBS je već korigovala svoju referentnu kamatnu stopu koja sada iznosi 1,5 odsto.

Ilustracija

U svetu ekonomije i bankarstva odavno postoji praksa da su svi pogledi upereni ka Americi. Nedavni slučaj, koji se dogodio pre samo mesec dana, to najbolje ilustruje. Američka centralna banka (FED) je pokušavajući da obuzda najveću inflaciju u poslednjih četiri decenije, 21. marta ove godine prvi put posle skoro četiri godine podigla svoju referentnu kamatnu stopu. I tu nije kraj zaoštravanju njihove monetarne politike koju najavljuju u narednom periodu. Inflacija u SAD je visoka i očekuje se njen dalji rast, na koju dodatno utiču ratna dešavanja na krajnjem istoku Evrope.

Ovi ekonomski potresi se po pravilu prelamaju na privrede u celom svetu, pa samim tim i na Srbiju. Ekonomski stručnjaci su govorili da to jeste signal i za našu zemlju, ali ne previše opasan, jer su naše javne finansije usmerene i na FED, ali i na Evropsku centralnu banku (ECB) sa kojima se usklađuju i čiji potezi najviše utiču na likvidnost na međunarodnom finansijskom tržištu.

Naime, kada jedna od vodećih centralnih banaka u svetu FED, podigne svoje referentne kamatne stope sa 0,25 na 0,5 odsto, to bi trebalo da bude alarm koji bi uticao i na Evropsku centralnu banku da koriguje ovu stopu, što bi posledično moglo da se odrazi na visinu kamate naše centralne banke.

U tom kontekstu može se zaključiti da „opasno“ zvuči najava predsednika Američke centralne banke (Fed) iz Čikaga Čarlsa Evansa da se neće protiviti podizanju kamatnih stopa na neutralni nivo od 2,25% do 2,5% do kraja godine, tempom koji bi zahtevao nekoliko povećanja kamatnih stopa za 50 baznih poena na predstojećim sastancima FED-a.

– Pedeset poena je vredno razmatranja; čak je vrlo verovatno da se desi ako želite da budete mirni do decembra – rekao je Evans Ekonomskom klubu Detroita.

– Takođe, Fed ne bi trebalo da podiže kamatne stope tako brzo da nema dovoljno vremena da proceni inflatorne pritiske i prilagodi svoju monetarnu politiku kao odgovor.

-Mislim da se s odlukama ne treba ići predaleko i prebrzo – rekao je on i dodao da bi se usredsredio na to gde želimo biti na kraju godine.

Fed je povećao kamatne stope prošlog meseca prvi put u poslednje tri godine, a očekuje se da će, sa ubrzanjem inflacije, ubrzati i svoj tempo povećanja stopa od pola procenta umesto uobičajenog povećanja od četvrtine poena. Prema do sada raspoloživim informacijama koje objavljuju američki mediji, nije isključeno da se ovakvo zaoštravanje monetarne politike dogodi već u maju mesecu.

Evans, koji je dugo bio jedan od kreatoramonetarne politike Fed-a, rekao je da je mislio da bi Fed trebalo da podigne kamatne stope u rasponu od 2,25% do 2,5% tokom sledeće godine, ali je u ponedeljak promenio svoje mišljenje i izjavio da ne smatra da će ubrzanje tog procesa tokom tri meseca štetiti ekonomiji.

DA LI SE AMERIČKA MONETARNA POLITIKA MOŽE PRELITI KOD NAS?

Poslednja dešavanja na svetskom bankarskom tržištu ukazuju da je vreme povoljnih kredita iza nas. Euribor koji služi kao referentna kamata za većinu kredita u Srbiji je u opadanju još od 2016. godine, međutim zabeležen je njegov rast od početka sukoba u Ukrajini, a nije isključeno da se taj trend bude dodatno pojačan zbog američke monetarne politike. Zbog toga postoji opravdani strah građana od poskupljenja kredita na našem tržištu.

Taj talas Narodna banka Srbije je u martu mesecu saopštila da s obzirom da ECB još uvek nije menjala svoju referentnu kamatnu stopu, da će i ona slediti isti kurs. Kako su tada govorili, domaća referentna kamata ostaje, za sada, na nivou od 1 odsto. Ali, talas promena je uticao na to da se brzo revidira početni stav.

Manifestacija tog talasa promena postala je vidljiva pre 5 dana kada je NBS promenila referentnu kamatnu stopu na 1,5 odsto. Iz centralne bankarske institucije tada su rekli kako smatraju da izgledi globalnog ekonomskog rasta postaju neizvesniji, a da dodatni rast cena energenata, hrane i industrijskih sirovina povećavaju rizike da bi inflatorni pritisci mogli biti veći od očekivanih i trajati duži vremenski period.

– Osim toga, u takvim okolnostima nije izvesno ni kojom brzinom će se odvijati očekivana normalizacija monetarnih politika vodećih centralnih banaka, FED-a i Evropske centralne banke, kao i kakve će efekte povećana neizvesnost na globalnom nivou imati na finansijske uslove i tokove kapitala prema zemljama u usponu, uključujući i Srbiju – navodi se u izveštaju Narodne banke.

Novcanik, Novac, Pare, Evri, Evro — Pexels

Da li će doći do povećanja kamatnih stopa kod nas i u kom obimu već je tema koja okupira stručnu i ostalu javnost. Naši ekonomski stručnjaci kažu da je to teško teško predvideti jer rast kamata zavisi od mnogo faktora. Neizbežno je da dođe do korigovanja kamata jer Srbija nije izolovana od svetskih ekonomskih dešavanja.

Saša Đogović, ekonomista, ubeđen je da će kamate rasti jer je naša ekonomija tesno povezana sa svetskim tokovima.

– Kamate će sigurno rasti jer Srbija nije izolovano ostrvo, ali koliko će rasti teško je reći. Kada govorimo o euriboru, jasno da će naše banke svakako pratiti šta rade Evropska centralna banka i FED – kazao je on.

DELOMO SUDBINU GLOBALNE EKONOMIJE ALI SE OČEKUJU STABILNE PRILIKE

Stručnjaci se slažu da naša zemlja kao i ostale evropske zemlje dele istu sudbinu, kada govorimo o inflatornim pritiscima.

Povećanje kamatnih stopa će uticati na otplatu dinarskih kredita kod kojih je u ugovoru navedeno da je kamatna stopa promenjiva, ali ono što ohrabruje je da ne treba očekivati nikakav nagli skok kamatnih stopa ni za dinarske, ni za kredite u evrima – rekao je Mališa Đukić, profesor Beogradske bankarske akademije.

– Ako neko plaća kamatu 7 ili 8 odsto, ta razlika od 0,5 znači da će povećanja biti, ali da ono neće biti veliko. Kod dinarskih kredita kod kojih je fiksna kamatna stopa, ova odluka neće promeniti mesečni iznos rate, a isto važi i za kamate na kartice i dozvoljeni minus koje su ugovorene na fiksne iznose – istakao je Đukić.

Kao najvažnije, Đukić naglašava da od perioda koji je prošao od početka otplate kredita zavisi koliko će klijente koštati podizanje referentne kamate. Primera radi, za sve one koji su pre pet i više godina uzeli kredite to povećanje biti vrlo podnošljivo.

-U Evropi inflacija raste, a pre nekoliko dana je objavljeno da je najveća zabeležena u Španiji u iznosu od 10 odso, što se ne pamti u poslednjih 40 godina – naveo je Đukić. Treba napomenuti i to da se veliki broj evropskih vlada zadužio kako bi sanirao posledice izazvane koronavirusom.

Profesor Đukić je dodao da naša centralna banka šalje jasne signale da će voditi monetarnu politiku stabilizacije kursa, te da ne treba očekivati veću promenu odnosa domaće valute prema evru. Sledstveno tome, i rate kredita izražene u evrima ne bi trebale da odu isuviše nagore.