BERZA PREDVIĐA DA IZRAEL NEĆE NAPASTI IRAN U međuvremenu potpuni pad evropskog energetskog sistema

Usred nedavnih sporih kineskih ekonomskih podataka i neizvesnosti oko potencijalnih stimulativnih mera, tržišta nafte su izgubila zamah, povlačeći zalihe energije na evropskim tržištima.

Cene sirove nafte su naglo pale nakon izveštaja da bi Izrael mogao da se uzdrži od ciljanja iranskih naftnih ili nuklearnih objekata u bilo kakvim potencijalnim merama odmazde, uprkos tome što je premijer Benjamin Netanjahu nagovestio da Izrael samostalno donosi odluku u vezi sa svojim odgovorom. Vijest je stigla nakon razgovora između ključnih lidera, iako nije data zvanična izjava.

Decembarski ugovor Brent pao je za 4,14 odsto na 74,25 dolara po barelu, dok je Vest Teksas indeks (VTI) u novembru pao 4,4 odsto na 70,58 dolara po barelu u utorak. Oba pokazatelja su pala na najniže nivoe od 2. oktobra, dan pre iranskog napada balističkim projektilima na Izrael, uprkos blagom povratku na azijskom zasedanju u sredu.

Za sada su tržišta nafte izbrisala većinu dobitaka izazvanih eskalacijom bliskoistočnih tenzija početkom oktobra, pošto su ekonomske brige zasjenile geopolitička dešavanja. Grupa OPEK je takođe smanjila svoju prognozu rasta globalne potražnje za naftom u 2024. i 2025. godini, uglavnom zbog usporavanja potražnje iz Kine.

Potražnja za naftom slabi usred ekonomskih borbi Kine

Izveštaj Međunarodne agencije za energiju (IEA) ukazuje da se očekuje da će potražnja za naftom rasti samo upola manje u 2024. i 2025. u poređenju sa 2022. i 2023., prvenstveno zbog pada kineske tražnje.

U izveštaju se navodi: „Kina podržava usporavanje rasta, čineći oko 20% globalnih dobitaka i ove i sledeće godine, u poređenju sa skoro 70% u 2023.

U utorak je OPEK+ takođe smanjio svoju prognozu potražnje nafte za 2024. i 2025. Grupa sada očekuje da će potražnja za naftom porasti za 1,93 miliona barela dnevno u 2024. godini, što je manje u odnosu na prethodnu procenu od 2,03 miliona barela dnevno. Smanjenje rejtinga je takođe pripisano tranziciji Kine ka zelenoj energiji.

Kina je nedavno izvestila o inflaciji slabijoj od očekivane za septembar, praćenu razočaravajućim podacima o izvozu i uvozu ranije ove nedelje.

Iako je zemlja krajem septembra uvela široki stimulativni paket, koji je privremeno podstakao cene sirove nafte, vlada još uvek nije obezbedila detaljne mere za jačanje poslovnog poverenja.

Fokus tržišta je sada na brifingu za štampu kineskog ministra stanovanja u četvrtak i nekoliko ključnih ekonomskih pokazatelja koji treba da budu u petak, uključujući BDP u trećem kvartalu.

Međutim, ovi događaji možda neće značajno promeniti osnove tržišta nafte, jer će svaki oporavak izazvan merama politike verovatno biti privremen dok se ne ostvari pun uticaj.

Pad evropskog energetskog sektora

Glavne dionice energenata su naglo pale u utorak usred pada cijena sirove nafte, pri čemu je TotalEnergies oslabio 4,8 odsto , Shell je pao 3,4 odsto, a BP je pao 3,9 odsto.

Energetski sektor je jedan od najlošijih na evropskim tržištima, sa padom od 2,7 odsto  u odnosu na prošlu nedelju i 6 odsto u odnosu na prethodnu godinu, u poređenju sa porastom od 8,8 odsto u indeksu Euro Stokk 600.

Energetske kompanije suočavaju se sa nekoliko izazova, uključujući usporavanje potražnje iz Kine, konkurenciju američkih proizvođača nafte i regulatorne prepreke u Evropskoj uniji.

Pre samo nedelju dana, BP je najavio da će odustati od svojih planova za zaustavljanje proizvodnje nafte i gasa do 2030. godine, pošto britanska firma smanjuje napore u energetskoj tranziciji u pokušaju da povrati poverenje investitora. Lokalni konkurent Shell takođe je smanjio fokus na obnovljive izvore energije.

Međutim, potencijalna Trampova pobeda na predstojećim predsedničkim izborima u SAD mogla bi da preoblikuje svetski pejzaž energetskog tržišta. Bivši američki predsednik obećao je da će oživeti proizvodnju fosilnih goriva i povući politiku koja promoviše zelenu energiju.,piše Euronuz biznis.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.