Berze su preživele crni septembar, a time i treće uzastopno negativno tromesečje. Ovo se na Wall Streetu nije dogodilo od finansijske krize 2009. Očekuje se dalje zaoštravanje monetarne politike, što će rezultirati prinosom na 10-godišnju američku obveznicu od 4 odsto.
Njujorški indeks Dow Jones pao je prošlog meseca za gotovo devet odsto, brzo deflacioniravši celokupni "urod" ovog leta, koji je očito bio medveđi uzlazni trend. Situacija je napeta u iščekivanju daljeg beskompromisnog zaoštravanja monetarne politike gotovo svih važnijih centralnih banaka, u prošloj sedmici traženi prinos američke desetogodišnje obveznice dosegao četiri odsto prvi put od 2008. godine. Već početkom ove godine to se činilo potpuno nemogućim. Kad je Fed tokom epidemije ekspresno smanjio kamatne stope na nulu, prinos na 10-godišnju obveznicu pao je na samo pola odsto.
Iako se privreda oporavila, profitabilnost je dugo ostala ispod dva odsto. Pre samo godinu dana bila je na jedan i po odsto. Takva kretanja vidljiva su u mnogim kamatnim stopama, kao što je vrlo promatrana 30-godišnja hipotekarna stopa, koja je nedavno porasla iznad 6,5 odsto u SAD-u. Zbog toga je otplata kredita bila sve teža.
Pad cena obveznica (ova je godina jednako bolna kao i decenijama) za mnoge je još veće iznenađenje od ovogodišnjeg obrata na berzama. Prema nekim izračunima, svi potresi ove su godine smanjili ukupnu tržišnu kapitalizaciju dvaju spomenutih tržišta za neverovatnih 46 hiljada milijardi dolara.
Od 1938. dva tržišta zajedno nisu izgubila toliko vrednosti kao ove godine, rekao je BoFA. Očekuje se da će divlji potezi trajati sve dok Fed ne pobedi u borbi protiv inflacije, a to neće biti tako skoro. Indeks cena izdataka za ličnu potrošnju (PCE indeks), koji Fed pomno prati i koji je objavljen u petak, ostao je znatno iznad ciljanih 2 odsto na 6,2 odsto u avgustu (na godišnjem nivou). Terminska tržišta trenutačno predviđaju da će Fed završiti svoj trenutni ciklus pooštravanja monetarne politike u julu 2023., kada će kamatna stopa Fed-a iznositi 4,5%. Rastu oklade da će Fed na sledećem sastanku (2. novembra) podići kamatne stope za 75 baznih bodova, a šanse za to su već gotovo 60 odsto.
Samo ove godine tržišna kapitalizacija deonica koje čine S&P 500 indeks pala je za više od devet triliona dolara, tako da američko tržište sada vredi oko 31 biliona dolara. Prosečni dividendni prinos je 1,8 odsto, što se u uslovima nulte kamatne stope i niske inflacije činilo prilično primamljivim, ali sada - kada je prinos desetogodišnje državne obveznice na četiri odsto - definitivno ne. Tromesečni izveštaji o zaradi američkih korporacija teško će ispraviti tu percepciju, ali svakako će biti zanimljivo videti kako jak dolar i kontinuirani problemi u lancu snabdevanja utiču na korporativnu Ameriku.
Nemali broj kompanija već su upozorile na to da prolaze kroz teška vremena. Apple je očito precenio potražnju za novim iPhoneom 14, pa je obavestio svoje dobavljače da odustanu od planova za povećanje proizvodnje. Analitičari Bank of America smanjili su rejting deonica Applea i snizili njihovu ciljnu cenu sa 185 na 160 dolara.
Deonice Applea u četvrtak su pale za gotovo pet posto (tržišna vrednost Applea tako je smanjena za 120 milijardi) i nastavile silaznu putanju u petak. Njihov kurs (138,20 dolara) sada je 22 posto niži nego na početku godine, navodi SeeBIZ.
