Ekonomski analitičar Damir Novotni komentarisao je neke od najvažnijih ekonomskih događaja u Hrvatskoj ove sedmice.

Iako smo vladinom uredbom izbegavali povećanje cena goriva dve nedelje, embargo na rusku naftu i otvaranje kineske privrede govore nam da je ovo samo kratka pauza.

Naime, visoke cene energenata, hrane i goriva povećavaju troškove hotelijera i ugostitelja i teraju ih na podizanje cena, a mnogi strahuju da će poskupljenje brojnih turista sa značajnim emitivnim tržištima naterati da ostanu kod kuće. Posebno zabrinjava činjenica da veliki broj turista iz srednje i severne Evrope u Hrvatsku dolazi automobilima. Kako su cene u ovim zemljama već dostigle 2,5 evra po litru, a ne izgleda da će tako brzo da padaju, postoji bojazan da će veliki broj turista ostati u svojim zemljama.

Novotni objašnjava da nema sumnje da bi visoke cene goriva mogle uticati na sezonu:

Već postoji bojazan da će visoke cene goriva smanjiti interesovanje turista koji dolaze iz severne Evrope za Hrvatsku“, objašnjava Novotni.

„Imamo sreću da nam na odmor dolaze uglavnom turisti sa naših prostora, Slovenci, Austrijanci, Italijani, Bavarci. U poslednje vreme viđamo mnogo Čeha, Poljaka, Slovaka i Mađara, ali oni dolaze vozom i nisu toliko pogođeni visokim cenama goriva“, kaže stručnjak.

Novotni kaže da je mnogo ozbiljnije pitanje zašto Hrvatska treba da se plaši dobre sezone, dok susedne zemlje poput Grčke, Austrije i Italije konstantno smanjuju udeo turizma u BDP-u.

"Možemo se nadati da će sve ove velike krize uticati na povećanje prerađivačkih kapaciteta u Hrvatskoj, a ne na uvoz piletine iz Brazila, kao što je to bio slučaj do sada“, rekao je on.

Sejanje pšenice u velikoj nevolji

Dok milioni tona pšenice čekaju da budu isporučeni u Ukrajini, na drugom kraju sveta američki farmeri imaju druge probleme. Naime, Sjedinjene Američke Države su četvrti najveći svetski izvoznik pšenice, a problemi utiču na proizvodnju u trenutku kada svet ne može sebi da priušti da izgubi veće zalihe žitarica u jeku globalne prehrambene krize. U jednom delu zemlje je suša, u drugom poplava. Poljoprivrednici u Koloradu i Kanzasu koji su ove godine zasadili više pšenice pitaju se šta će biti sa njihovim usevom. Neke procene sugerišu 30 odsto manju kancelariju u svetu sa globalnom nestašicom hrane.

„Prema svemu što sada znamo, možemo očekivati povećanje cena pšenice i posledično više cene hleba i pekarskih proizvoda“, kaže Novotni.

Objašnjava da se Hrvatska ne treba plašiti nedostatka pšenice, jer proizvodimo duplo više nego što trošimo, ali da postoji još jedan problem o kome se malo govori.

„Nažalost, pšenica koju proizvodimo nije dovoljno dobra za pekarsku industriju. Pekari traže pšenicu sa više glutena kojeg imamo samo 10 odsto. Takođe nemamo durum pšenicu za pravljenje testenina “, kaže on.

Još veći problem je, smatra stručnjak, što Hrvatska svoje mlinove i ne može da prerađuje svoju pšenicu.

„Naši mlinovi su stari i nisu u dobrom stanju. Nikada nismo pravili nove, modernije mlinove za proizvodnju onih vrsta brašna koje traže savremeni pekari. Za razliku od Hrvatske, u Srbiji su se u međuvremenu dogodile značajne promene.

Oni su, kao i mi, veliki proizvođači pšenice, ali su za razliku od nas počeli da razvijaju i modernizuju svoju mlinsku industriju. Napravili su nove moderne mlinove u Vojvodini i njihovi pekari sada koriste njihovo brašno, za razliku od naših koji koriste ili uvozno brašno ili uvozni duboko smrznuti hleb čija se termička obrada upravo ovde završava. Veliki zadatak ekonomske politike je da podstakne prerađivačku industriju u celini, a zatim i mlinsku industriju, da se transformiše u proizvode visoke dodate vrednosti koje traže pekari“, zaključuje Novotni.