„POLA TONE DINAMITA KORIŠĆENO NA 4 MESTA“ Sumnja se da su Rusi imali dovoljno motiva za eksploziju na Severnom toku

Cevovodi koji prenose gas od Rusije do Evrope počeli su da cure u ponedeljak, a švedska obalska straža je kasnije navela da su dva curenja zabeležena u švedskoj, a druga dva u danskoj ekonomskoj zoni. Švedski seizmolozi kasnije su saopštili da su registrovali dve eksplozije duž ruta gasovoda.

„Korišćeno 500 kg TNT-a na četiri mesta“

Kako piše Biznis insajder, deluje da iz gasovoda curi metan, dok Švedska i Danska sada ukazuju da je uzrok toga ogromna eksplozija.

– Snaga eksplozija je izmerena na 2,3 i 2,1 Rihterove skale, što verovatno odgovara eksplozivnom opterećenju od nekoliko stotina kilograma (eksploziva). Sve dostupne informacije ukazuju da su te eksplozije rezultat namernog čina – navodi se u izveštaju, kako je preneo Barons.

Špigl piše da obaveštajni izvori veruju da je korišćeno oko 500 kilograma TNT-a na četiri mesta na gasovodu, koji sadrže istu snagu kao teška avionska bomba.

Stabilizovan pritisak, pušten novi gasovod

U međuvremenu, pritisak u gasovodu Severni tok 2 je stabilizovan i nema zaostalog gasa unutar cevi, kako je u subotu saopštila danska Agencija za energiju, pozivajući se na operatera gasovoda Severni tok dva AG.

Takođe, kroz novi gasovod iz Norveške preko Danske i Baltičkog mora pušten je gas ka Poljskoj. Gasovod, koji ima godišnji kapacitet od deset milijardi metara kubnih gasa, zvanično je pušten 27. septembra – dan nakon što su otkrivena curenja iz Severnog toka.

Norveška, koja je sada postala najveći snabdevač naftom i gasom Evrope, rekla je da će mobilizovati vojsku duž svoje uglavnom podvodne energetske infrastrukture, dok je NATO zapretio odmazdom protiv “činova sabotaže”.

„Iscurelo 800 miliona kubnih metara gasa“

Danska energetska agencija saopštila je nakon incidenta da je velika količina gasa iscurila u more. Portparol ruskog Gasprom Sergej Kuprijanov rekao je u subotu na sednici UN da je 800 miliona kubnih metara prirodnog gasa iscurelo nakon incidenta, dodajući da je ta količina ekvivalentna onoj za tromesečno snabdevanje Danske.

Severni tok 1, nekada glavna ruta za ruski gas prema Nemačkoj, već je obustavljen ali se sada ne može lako ponovo otvoriti, dok novi Severni tok 2 još nije ušao u operativnu upotrebu.

Iako još nije poznat uzrok incidenta, EU i NATO veruju da je incident posledica sabotaže. Sve više zemalja otvoreno tvrdi da je u pitanju sabotaža,uključujući američkog predsednika Džoa Bajdena, dok se sve više prstiju upire ka Moskvi. A postoji više razloga da se sumnja da iza ovog opasnog čina “industrijske sabotaže”, kako je to opisao “Foks njuz”, stoji Rusija.

Pet razloga da se sumnja u Rusiju

Prvo, navodi se, Putin ima motivaciju – suočen sa porazom u Ukrajini očajnički želi da preokrene situaciju na bojnom polju posežući za dramatičnom eskalacijom. Ovo je njegov način na koji pokušava da primora SAD i Evropu da prestanu da šalju oružje dugog dometa Kijevu. Putin je već objavio da je prijem Ukrajine u NATO “crvena linija” za Rusiju, a rizici toga su mu teži nego da ih alijansa osudi da su sponzor industrijskog terorizma.

NATO je u međuvremeno poručio Kijevu da “nije trenutak” za njegov prijem.

Drugi razlog je to što je uništavanje ključne infrastrukture u skladu sa ruskim konceptom ratovanja, Strateškom operacijom za poraz ključne infrastrukture protivnika (SOPKVOP). Ruski stratezi su decenijama smišljali načine da zaobiđu konvencionalnu superiornost SAD i NATO u konfliktu za koji su zaključili da je neizbežan jer su Moskva i Vašington u sukobu oko kontrole nad postsovjetskim prostorom od kolapsa SSSR-a 1991. SOPKVOP operacije mogu da se rasporede i u mirnodopsko vreme da “destabilizuju socijalnu i političku situaciju protivnika”. Ruska strategija targetiranja daje prioritet ključnoj infrastrukturi.

Treće, ruski vojni stratezi su osmislili scenario u kojem bi Rusija targetirala civilnu infrastrukturu svojih neprijatelja tokom konflikta. Oni hipotetišu da bi uništavanjem “malog broja ključnih međusobno povezanih meta” koje su od vitalnog značaja za funkcionisanje države uzrokovali “kolaps čitavog sistema”.

„Imaju motiv, sredstva i doktrinu“

Izbacivanjem delova civilne infrastrukture protivnika, kako navode ruski stratezi, doći će do kaskadnih destruktivnih efekata, te “nanošenja štete ekonomiji, zdravstvu, odbrani i bezbednosti čitave države”.

Četvrto, Rusija je jedna od svega nekoliko zemalja koja ima sposobnosti potrebne da preseče gasovod Severni tok i da to uradi u tajnosti. Moskva je uložila, u sposobnosti podvodnog ratovanja preko tajnog programa GUGI, pod bezazlenim imenom “Istraživanje dubokog mora”. Ekspert za podvodno ratovanje H.I. Saton rekao je da je jedinica GUGI, za koju se smatra da je direktno podređena Putinu, možda koristila špijunske brodove da izvrši napad.

Peto, Putin nema koristi od Severnog toka na kratak rok jer ni gasovod 1 ni 2 ne donose prihode. Moskva je zatvorila Severni tok 1 krajem avgusta, tvrdeći da su zapadne sankcije onemogućile njegovo održavanje, dok Severni tok 2 nikad niej postao operativan jer je Nemačka odbila njegovu sertifikaciju.

Naprotiv, povlačenje Severnog toka iz upotrebe služi Putinovom cilju smrzavanje Evope tokom zime, što je standardni Putinov potez da koristi energiju kao oružje. Rusija zamenjuje izgubljeni prihod zaradom od nezapadnih zemalja poput Indije i Kine, čak i Avganistana. Kremlj, zaključuje “Foks njuz”, ima motiv, sredstva i ratnu doktrinu a to sve sabotažu gasovoda stavlja direktno njemu pod noge.