POIGRAVANJE SA GASOM Evropi je potrebno mnogo, nikako da se usaglase

Da bi LNG gas stigao brodovima mora da promeni agregatno stanje – iz gasovitog da pređe u tečno, i da se ponovo vrati u gasovito. Za to su potrebni i specijalni terminali – i odlazni i prihvatni, kao i brodovi. Zemlje Unije prave planove – Španija ima najviše tih terminala, ali nedovoljno gasnih interkonekcija sa susedima. Estonija i Finska najavljuju zajednički zakup jednog plutajućeg terminala.

– Spremni smo da sarađujemo sa Finskom stranom, da zajedno iznajmimo ovaj terminal i podelimo troškove. Preko tog terminala možemo da obezbedimo sigurnost snabdevanja gasom, da pokrijemo oko 20 procenata naše godišnje potrošnje – kaže Kaja Kalas, premijerka Estonije.

Tečnim prirodnim gasom iz hrvatskog terminala na Krku najviše se snabdeva Slovenija, koja traži i veće količine. Hrvatska je već proširila njegov kapacitet, ali je problem što je ceo zakupljen do 2027. godine. Hrvatska najavljuje proširenje.

– Slovenija je veoma zainteresovana za gas iz LNG terminala na Krku, koji bi osigurao taj dodatni kapacitet od 300 miliona kubnih metara. Preko tog terminala mogla bi da pokrije gotovo trećinu svojih potreba za gasom – ističe Jernej Vrtoves, ministar infrastrukture Slovenije.

Nemačka nema ni jedan LNG terminal. Ovog meseca opredelili su tri milijarde evra kako bi u narednoj deceniji mogli da iznajme četiri plutajuća terminala. A isporučioce tečnog prirodnog gasa tražili su proteklih meseci i u arapskim zemljama.

– Ne treba ponovo da pogrešimo da se koncentrišemo na jednu državu, na jedan region iz koga dobijamo energente. Moramo da se pozicioniramo šire u oblasti energetike, da obezbedimo različite izvore – napominje Robert Habek, ministar ekonomije i energetike Nemačke.

A nove dotoke LNG gasa nije jednostavno obezbediti, jer su količine u celom svetu za sada ograničene.

– Dakle, tečnog prirodnog gasa nema u svetu u dovoljnim kolačinama da bi mogle da zadovolje potrebe. Ima ga ukupno negde oko 480 milijardi kubnih metara godišnje proizvodnje ali, negde oko 75 odsto su vezane dugoročnim ugovorima. Trenutno Evropa dobija iz Alžira, Katara i Sjedinjenih Država neke količine oko 70 milijadi kubnih metara gasa godišnje. Međutim, to je sve malo za ono koliko je Evropi potrebno – ukazuje Vojislav Vuletić iz Udruženja za gas Srbije.

Najveći svetski proizvođači tečnog prirodnog gasa su Australija i Amerika,  a najveći potrošač je Kina. Podsetimo, i da naša zemlja gradi gasnu interkonekciju sa Bugarskom kako bi se povezala na LNG terminal u grčkoj luci Aleksandropolis.