ZABELEŽEN NAGLI PAD CENE GASA U EVROPI Skladišta su puna, ali da li su dovoljna? Jesu, za sada…

BizPortal/V. Popović | 15:41 | 19.10.22 Biz info

Svi su izgledi da naši građani i žitelji evropskih zemalja bar na kratko mogu da odahnu i manje strepe kako će se ugrejati tokom nastupajuće zime.

Shutterstrock

Energetskoj krizi se ne nazire kraj, ali se ipak dešavaju neki pozitivni pomaci. Zemlje Zapadne Evrope, kao i Srbija, su usled straha od oštre i duge zime na vreme preduzele mere kojima bi sprečile eventualne poteškoće koje se tiču snabdevenosti prirodnim gasom, pa su na vreme u što većim količinama i po najprihvatljivijim cenovnicima svoje rezerve maksimalno popunile.

Zahvaljujući dobroj popunjenosti domaćih kapaciteta i gasnih skladišta širom Evrope, padu potražnje na tržištu za “plavim gorivom“ te sunčanom vremenu, došlo je do dugoočekivanog najvećeg pojeftinjenja plina, posle kontinuiranih poskupljenja tokom protekla četiri meseca. Na današnjim trgovanjima, novembarski terminski ugovori za megavat-sat prirodnog plina iz holandskog TTF čvorišta privremeno su bili ispod 120 evra, što je najniže od 20. juna.

Ipak, vremena su takva, a i iskustvo kazuje da nema prostora za opuštanjem. Mora se razmišljati unapred, jer nije lako predvideti koliko dugo će ova ohrabrujuća dešavanja na tržištu energentima potrajati. Bizportal proverava kakva je situacija sa domaćim rezervama gasa i kakvi su izgledi da u narednom periodu trenutne cene gasa opstanu ili bar stagniraju.

Cena struje je povezana sa cenom plina

Energetski stručnjak iz Dilojta Srbija, Zoran Marković, konstatuje da će ova cenovna politika sigurno potrajati bar neko vreme. Sve dok nas budu služile povoljne vremenske prilike, a popunjenost skladišta gasa ostane na najvišim nivoima. Ne treba prenebregnuti zakon ponude i potražnje koji i u energetskom trgovanju igra važnu ulogu. Dakle, u ovom trenutku je tražnja za gasom niska i ima jak uticaj na pojeftinjenje energenata. Čim rezerve opadnu, a potražnja na tržištu poraste, skočiće i cene.

Ono što je dodatna korist od pada vrednosti “plavog goriva“ je ta što se isti cenovni trend odražava i na električnu energiju.

– Trenutna cena gasa na tržištu je negde oko 100 evra po megavat-satu, što znači da bi i cena proizvodnje struje trebala da bude na nivou 250 evra po megavat-času, dok se trenutna vrednost na berzama kreće između 200 i 230 evra – kaže Marković i dodaje da što se tiče terminskih ugovora, cena električne eneregije za sledeću godinu iznosi 418 evra, za novembar 312, a za prvo tromesečje naredne godine 445 evra po megavat-satu.

Cena električne energije je povezana sa cenom gasa, jer su gasne elektrane te koje poslednje ispunjavaju svoju tražnju za ovim energentom. Na silazni cenovni trend utiče i pad potražnje za gasom, jer su evropska skladišta popunjena negde oko 92 odsto. Treba istaći da ukoliko dođe do pada popunjenosti energetskih rezervi usled niskih spoljašnjih temperatura i hladnijeg vremena, to će rezultirati većom potrošnjom gasa zbog grejne sezone i ponovnog skoka vrednosti energenata.

Priroda je nepredvidiva ali uzdamo se u blagu zimu i smanjenu tražnju

– Primarni problem rasta vrednosti gasa se dogodio zbog prevelike zavisnosti od ruskog prirodnog gasa i nemogućnosti njegovog dobavljanja. Ta situacija se nije promenila, pa nam jedino ostaje da vidimo kakva će biti zima i da se nadamo da će sunčano vreme potrajati. Sve to će doprineti stagnaciji vrednosti gasa – naglašava sagovornik Bizportala.

Ćud prirode je teško predvideti, ipak prema sinoptičkim prognozama stanovnici u severnim i centralnim delovima kontinenta mogu očekivati blagu zimsku sezonu. Videćemo da li će se prognoze meteorologa obistiniti, ko to zna… Ono što zasigurno znamo jeste da se na pragu zime svet suočava sa ozbiljnim nedostatkom energije. U Evropskoj uniji energetski kolaps pokrenule su rekordne cene gasa, pet puta veće nego početkom leta. Iz Brisela izlaz iz teške energetske situacije pokušaće da pronađu 21. oktobra na Samitu Unije. U našoj zemlji i snabdevanje i cene su stabilni. To je omogućio novi gasovod Balkanski tok i povoljan gasni sporazum sa Rusima.

Srbija nema razloga za brigu

Prema zvaničnim informacijama, Srbija se na vreme energetski snabdela rezervama gasa, koje podmiruju njene dvomesečne potrebe za ovim energentom. U skladištima u Banatskom Dvoru popunjenost je u punom kapacitetu i iznosi 670 miliona kubnih metara. Imamo li razloga za brigu oko snabdevanja gasom i koje bi energetski pravci bi nam bili alternativa, ako usled nekih nepredviđenih okolnosti više ne bismo imali pristup ruskom prirodnom gasu?

– Mi možemo da ispumpavamo određeni protok koji je dozvoljen da se preuzima iz domaćih gasnih skladišta. Dok sve veće količine od tok ograničenog protoka moraju da se povlači iz gasovoda, koje otrilike čine trećinu potreba za celu sezonu koju moramo da kupujemo po trenutnim tržišnim cenama – objašnjava Marković i naglašava da ne treba da brinemo oko snabdevanja jer se u našu zemlju ovaj energent redovno doprema Balkanskim tokom, a skladište Banatski Dvor je napunjeno. Glavni kanali snabdevanja Srbije “plavim gorivom“ su preko Balkanskog, odnosno Turskog toka i to je za sada, jedina solucija.

– Tek izgradnjom nove energetske infrastrukture i gasnog priključka mi bismo sebi omogućili nove gasne alternative preko tzv. TAP-a, gasovoda čija energetska trasa vodi od Azerbejdžana, preko Grčke i Albanije do Italije – zaključio je Zoran Marković.