NEMAČKA U PRIPRAVNOSTI Sprema se još veća gasna kriza a oni prave plan

– Obrazac po kom deluje Moskva ukazuje na to da je moguće da će doći do ovakvog scenarija. Iz ruske perspektive ovo bi mogao biti racionalni potez – zadržati visoke cene u Nemačkoj, pogotovo goriva, i uništiti jedinstvo i solidarnost u zemlji. Svako ko je pri zdravoj pameti zna da je ovakav razvoj događaja moguć – izjavio je Habek za nedeljne novine Cajt, prenosi Rojters.

Nemačka je prošlog meseca prešla na drugu fazu trostepenog plana za vanredne situacije nakon što je Rusija smanjila isporuke gasovodom Severni tok 1. Sledeći korak bio bi limitiranje potrošnje goriva, prenosi Juronjuz.

Dodatni problem za evropske potrošače bi mogao biti to što je planirano je da gasovod Severni tok 1, koji Evropu snabdeva gasom iz Rusije, bude zatvoren radi godišnjeg održavanja između 11. i 21. jula ove godine.

Sve teže punjenje skladišta pre sezone

Gardijan piše da se čini da Vladimir Putin i ruski državni energetski gigant Gasprom zavrću šraf Evropi ograničavanjem isporuke gasa. Šef Međunarodne agencije za energetiku je upozorio da Evropa treba odmah da se pripremi za eventualni prekid izvoza gasa u region ove zime. Invazija na Ukrajinu pokrenula je borbu zemalja da se što pre oslobode zavisnosti od uvoza energenata iz Rusije, ali novi sled događaja dodatno ih je alarmirao da to urade što hitnije – svi sada žele da se već tokom leta obezbede za zimski period i da napune skladišta. To se, međutim, pokazalo kao poprilično težak zadatak.

Rusija je počela da dozira snabdevanje državama u očiglednom potezu da ometa njihove napore da obezbede rezerve. Gasprom je za 60 odsto smanjio snabdevanje kroz glavni evropski gasovod Severni tok 1, što je uticalo na snabdevanje u Italiji, Austriji, Češkoj i Slovačkoj. Gas je takođe zatvoren nizu drugih zemalja, uključujući Poljsku, Bugarsku, Francusku i Holandiju.

Gardijan piše da je pre rata, Rusija snabdevala 40 odsto evropskih zaliha gasa, tako da ograničenja skladištenja gasa ili povećanje uvoza tečnog prirodnog gasa (LNG) u određenim zemljama, uključujući Nemačku, čine zamenu ruskog gasa potpuno nemogućom u kratkom roku. Lideri EU su umanjili verovatnoću potpune zabrane ruskog gasa, jer se to smatra nepraktičnim, a umesto toga, države se utrkuju da popune svoja skladišta i pre početka sezone.

– Podzemna skladišta u Evropi trenutno su popunjena oko 57 odsto. Evropska komisija je zatražila od svake zemlje da dostigne 80 odsto skladištenja do početka novembra, dok Nemačka cilja 90 odsto do iste tačke. Međutim, bez ruskog gasa, ove ciljeve će biti teško ostvariti – piše Gardijan.

Evropske vlade se sve više okreću Sjedinjenim Državama da isporuče veće količine skupog LNG-a, a pokušavaju da nabave više gasa i iz Norveške i Azerbejdžana i da povećaju upotrebu obnovljive energije.

Najverovatniji ishod će biti da će preduzeća smanjiti potrošnju energije. U Nemačkoj, koja kupuje 35 odsto gasa iz Rusije, energetski intenzivne industrije kao što je proizvodnja čelika suočiće se sa pritiskom i ograničenjima proizvodnje.

– Ili će vlade nametnuti ograničenja u upotrebi energije, ili će cene postati toliko visoke da će postati neekonomično za korišćenje. Moglo bi da dođe do problema ako Rusija prekine dotok gasa ove zime kada je potrošnja velika. Čak i tokom hladnog rata, Rusija je bila pouzdan snabdevač energijom. Sada je ta veza prekinuta – rekao je energetski stručnjak Nathan Piper.

Šta podrazumeva nemački gasni plan?

Rusija je činila 55 odsto nemačkog uvoza gasa u 2021. i 40 odsto u prvom kvartalu 2022. godine. Ministar ekonomije Robert Habek izjavio je ranije da Nemačka neće postići punu nezavisnost od ruskih snabdevanja pre sredine 2024. godine.

Berlinski „Gasni plan za vanredne situacije“ ima tri krizna nivoa. Prvi nivo, jeste rano upozorenje, kada postoje znaci da bi se moglo razviti vanredno stanje u snabdevanju. Drugi je alarm, kada prekid u snabdevanju ili izuzetno velika potražnja poremeti uobičajenu ravnotežu, ali se i dalje može ispraviti bez intervencije i on je pokrenut prošlog meseca.

Treći nivo je hitan slučaj, kada tržišne mere nisu uspele da poprave nestašice. U ovoj fazi, nemački regulator mreže, “ Bundesnecagenture“, mora da odluči kako da raspodeli preostale zalihe gasa širom zemlje.

Klaus Miler, šef nemačkog energetskog regulatora Bundesnecagenture, upozorio je da kreditne linije od 15 milijardi evra koje je vlada obezbedila za kupovinu zaliha gasa možda neće biti dovoljne da se do zime napune skladišta. Nemačka je uključila alarmno zvono povodom potencijalne nestašice gasa reagujući na sve manje isporuke iz Rusije, usled eskalacije energetskog sukoba između Zapada i Moskve nakon ruskog napada na Ukrajinu u februaru.

Miler je, u intervjuu za magazin VirtšaftsVoše koji je objavljen u ponedeljak, naveo da bi cene gasa zbog smanjene ponude mogle da porastu u međuvremenu, zbog čega bi 15 milijardi evra moglo da bude nedovoljno da se skladišta napune do zime. Nemačka je na saveznom nivou uvela obavezu da se skladišta gasa popune 80 posto do oktobra i do 90 procenata do novembra. Trenutni nivoi zaliha u skladištima su oko 61 odsto.

– Što cena gasa više raste, to je skuplje da se dostignu zakonski ciljevi popunjenosti skladišta predviđeni za oktobar i novembar – rekao je Miler, prenosi Rojters.