EVROPA SE OKRENULA UGLJU, SRBIJA NE TREBA DA BRINE Dobro je da nismo zatvorili rudnike i da naše termoelektrane rade

BizPortal/Novosti | 08:59 | 28.06.22 Biz info

Srbija ima velike rezerve uglja za narednih 60 godina.

Pixabay/ChristopherPluta

Sada je očigledno da Srbija nije bila naivna kada je odlučila da se odupre pritiscima Zapada i domaćih lobista koji su tražili da zatvorimo rudnike uglja i ugasimo termoelektrane.

Od bitke za istrebljenje ovog energenta, na svetskom nivou sada se ušlo u trku za njegovu kupovinu. Blumberg u jučerašnjem izveštaju ocenjuje da je sve veća globalna nestašica goriva katapultirala cene uglja na azijskim tržištima na rekordne nivoe, preteći daljim povećanjem računa za struju i rastom inflacije.

U trci za nabavku ovog energenta, nažalost, učestvuje i naša zemlja. Srbija ima velike rezerve uglja za narednih 60 godina, ali kopovi nisu pripremljeni za njegovo vađenje, te je naša zemlja došla u situaciju da mora da ga uvozi. Ne ide nam naruku ovaj skok cena, jer, kako je nedavno rekao predsednik Vučić, država pokušava da ugovori sa Kinezima kupovinu milion tona uglja.

Zbog problema na energetskom tržištu, kojima je i sama EU kumovala sprovođenjem samoubilačke namere da odseče ruske energente, evropske zemlje se sada vraćaju uglju koje su htele da odstrane iz upotrebe. Osim toga, Nemačka istražuje mogućnost da poveća domaću proizvodnju prirodnog gasa uključujući i korišćenje metoda koji je zabranjen, tzv. fraking, odnosno hidrauličko lomljenje stena, koje spada u najprljavije tehnologije. Pritisci da se smanjuje uvoz ruskog crnog zlata, koje se dopremalo naftovodima, drastično su povećali transport nafte tankerima, a oni su ogromni zagađivači. Niko više ne postavlja pitanje zaštite životne sredine. Evropska unija je sahranila zelenu agendu. Kako „Blumberg“ konstatuje, rastuća potražnja predstavlja neverovatan kambek uglja na globalno tržište energenata, za koji se donedavno smatralo da je na putu da bude ukinut kao gorivo.

Stručnjak za energetiku Nenad Šiljaković ukazuje da u procesu navodne borbe protiv klimatskih promena, Nemačka, Italija, Velika Britanija i mnoge druge velike evropske države, nisu nikada u potpunosti ugasile svoje termoelektrane na ugalj.

– Potpuno zatvaranje tih kapaciteta ostavljeno je malim, poslušnim ekonomijama, odnosno državama, ili naivnim i iskreno „zelenim“ – ocenjuje Šiljaković. – Velike, iskusne, ako hoćete licemerne ekonomije su ih planski konzervirale i ostavile u rezervi za krizna vremena, koja su upravo stigla.

U nastojanju da se što bolje pripremi za hladne dane i potencijalnu još goru krizu, Srbija kupuje na tržištu sve dostupne energente. Vlada je odobrila EPS-u da do kraja 2023. godine uveze četiri miliona tona uglja, a realizacija tog plana je već počela. Iz rudnika Pljevlja, čiji je vlasnik Elektroprivreda Crne Gore, u ovoj godini će stići 300.000 tona. S rudnikom mrkog uglja u Banovićima sklopljen je ugovor za isporuku 100.000 tona ovog fosilnog goriva. Stručnjaci kažu da je taj ugalj kvalitetniji nego naš, što će pomoći da se podigne kvalitet domaćeg. Na taj način ćemo smanjiti upotrebu mazuta.

Vučić je nedavno je rekao da je nezadovoljan ugovorima za ugalj, jer ga nabavljamo po prosečnoj ceni od 75 evra po toni, a da prevoz košta 235 evra po toni. To je, kako je ocenio, veoma čudno. Govoreći o proizvodnji struje, naveo je da osim nedovoljne količine uglja u rizike spada i nizak nivo hidrologije, jer nema kiše, kao i kako obezbediti remont termoblokova.

Za proizvodnju jednog megavat-sata struje, u proseku je potrebno 1,6 tona uglja i u ovom trenutku, kako ističu stručnjaci, jeftinije je uvoziti to fosilno gorivo nego struju. Procenjuje se da će biti neophodne dve do tri godine za stabilizaciju našeg elektroenergetskog sistema, što podrazumeva i velike investicije u tom periodu. Rudnik Kolubara sada daje trećinu manje uglja neophodnog za rad termoelektrana tokom hladnih dana.

To je samo deo problema sa kojima se država suočava svakodnevno pripremajući se za zimu. Situaciju dodatno komplikuje i što od novembra naša zemlja više neće moći da uvozi rusku naftu zbog trenutno važećih sankcija Evropske unije protiv Rusije. Samo u Obrenovcu se sada troši 350 tona mazuta, jer ugalj i dalje nije dovoljno suv i kvalitetan, a zimi je potrebno i sedam puta više.

Sad može

Jedna po jedna zemlja EU aktiviraju planove za energetsku krizu koji obuhvataju i elektrane na ugalj. Prema pisanju Rojtersa, Evropska unija će se vratiti privremeno na ugalj kako bi se izborila sa sve manjim količinama ruskog gasa, jer su problemi na tržištu ovog energenta i rastuće cene pokrenuli trku za alternativna goriva. Nemačka, Italija, Austrija i Holandija najavile su da bi elektrane na ugalj mogle da im pomognu da preguraju krizu.

Rastu investicije

Zabrinutost u pogledu energetske bezbednosti podstiče veća ulaganja u fosilna goriva, pre svega u ugalj. Ovo, u svom najnovijem izveštaju navodi Međunarodna agencija za energiju, ističući da je lane uloženo 105 milijardi dolara u lanac snabdevanja ovim gorivom, što predstavlja rast od 10 odsto u odnosu na 2020. godinu.

– Očekuje se da će globalne investicije u snabdevanje ugljem porasti za još 10 procenata u 2022, jer ograničena ponuda nastavlja da podstiče nove projekte – ukazuje se u izveštaju. – Procenjuje se da će Kina i Indija, sa preko 80 milijardi dolara, imati najveći udeo u globalnim ulaganjima u ugalj u ovoj godini.

Oboren rekord svih vremena

Cena uglja na spot tržištu u australijskoj luci NJukasl skočila je za 3,4 odsto na rekordnih 402,50 dolara po toni, prema dvonedeljnom indeksu koji je izračunava kompanija „IHS Markit“, izveštava juče Blumberg. To je prvi put da se ovaj pomno praćeni spot indeks popeo iznad 400 dolara. Pošiljka uglja za julsku isporuku u Evropu prodata je u petak po ceni od 421 dolar po toni, što je rekord svih vremena za taj region, prema podacima trgovaca. Pošiljke za Aziju su prošle nedelje takođe trgovane po ceni iznad 400 dolara.