VELIKA SEOBA KOMPANIJA Nemačke firme žele u Ameriku – uslovi su odlični, a porezi niski
Shutterstock
Zbog ogromnog paketa subvencija, jeftine energije, niskih poreza kao i manje regulative u SAD, svaka deseta nemačka firma se seli preko okeana.
Jedna od tema tokom blic-posete Olafa Šolca Vašingtonu u petak je paket subvencija SAD koji već ima ogroman uticaj na privredu Nemačke i EU. Takozvani Zakon o smanjenju inflacije (IRA) – paket subvencija vredan ukupno 370 milijardi dolara, koji je predsednik SAD Džozef Bajden predstavio tek polovinom 2022. u međuvremenu se pretvorio u pravi magnet i za nemačke firme.
U anketi Nemačke privredne i privredne komore (DIHK) sprovedenoj u 2.400 nemačkih firmi iz svih branši, a čiji su rezultati objavljeni u sredu 1. marta – svaka deseta firma je navela da već planira preseljenje proizvodnje. Prema tom istraživanju, natprosečan broj od 23 odsto proizvođača vozila i njihovih dobavljača može da zamisli preseljenje proizvodnje u inostranstvo. Takođe natprosečan broj firmi koje prave mašine i preduzeća iz hemijske i plastične industrije takođe razmišlja o preseljenju, piše Dojče Vele.
To je neobično veliki broj, rekao je šef spoljne trgovine DIHK-a Folker Trajer u Berlinu. SAD i Kanada su trenutno posebno privlačne. Međutim, da bi se firma odlučila na preseljenje proizvodnje potrebno je više faktora, a dobitnu kombinaciju čini – paket subvencija, niski porezi, manje regulative i znatno jeftinija energija.
Prema drugom istraživanju DIHK-a, posebno zbog paketa subvencija IRA čak 17 odsto nemačkih kompanija u SAD razmišlja o većim investicijama u SAD.
Evo kako na američki magnet reaguju samo neke od najvećih nemačkih firmi:
– Sledeće fabrike najverovatnije ćemo izgraditi u Americi. Postoji opasnost da Evropa u ovoj preraspodeli bude gubitnik – rekao je na primer Klaus Rozenfeld, šef Šeflera iz Herzogenauraha, liferanta za automobilsku i industrijsku proizvodnju sa više od 80 000 zaposlenih.
Šef Audija Markus Dusman opisao je izgradnju fabrike električnih automobila u SAD kao „veoma atraktivnu“ – zahvaljujući IRA. Nejasno je da li će Audi graditi sopstvenu fabriku ili u okviru Folksvagen grupe. Kompanija iz Volfsburga želi u martu da predstavi plan za buduću globalnu proizvodnu mrežu za izgradnju električnih automobila. Audi trenutno ima fabriku u Meksiku, a Folksvagen fabriku u Čatanugi u Tenesiju. Tu se od prošle godine gradi električni ID.4.
Prema sopstvenim izjavama, dobavljač automobila iz Regenzburga Vitesco sa 37 000 zaposlenih već decenijama je aktivan u SAD.
– Zato smo u stalnom kontaktu sa lokalnim institucijama i naravno proveravamo u odnosu na trenutnu pozadinu da li ovde ima mogućnosti.
Početkom 2022. firma je iz SAD dobila porudžbinu vrednu milijarde za visokonaponske pretvarače, koji će se u Severnoj Americi proizvoditi od 2025. godine.
Govoreći o američkim subvencijama, šef Siemens Energije Kristijan Bruh smatra posebno mudrim subvencije projekata vezanih za vodonik. Siemens Gamesa koji proizovdi vetroturbine takođe razmatra izgradnju još jednog proizvodnog pogona u SAD i želi da ponovo pokrene fabrike koje su nedavno zatvorene – nada se dodatnim porudžbinama za kopnene i obalne sisteme.
A neke firme koje su planirale investicije u Nemačkoj sada su se predomislile:
Švedski proizvođač baterijskih ćelija Nortvolt je bio jedna od prvih firmi koja je u svojim investicionim planovima eksplicitno pozvala na IRA: Šveđani su najavili da bi radije proširili svoje poslovanje u SAD i istakli da bi mogli da dobiju do 800 miliona evra državnog novca za izgradnju fabrike baterija. Šef Nortvolta Peter Karlson doveo je u pitanje planiranu fabriku u Hajdeu na severu Nemačke.
Američki Tesla takođe eksplicitno pominje IRA u svojim investicionim planovima: kompanija sklapa baterije za svoje električne automobile u svojoj Gigafabrici kod Berlina. Fokus proizvodnje ćelija je pak nedavno prebačen u SAD, zbog poreskih olakšica. Tesla je prvobitno planirao da proizvede celu bateriju u Grunhajdeu, sa maksimalnim kapacitetom od preko 50 gigavat sati godišnje.
Italijanska kompanija Enel smatra da je IRA prikladnija od evropskih programa za promovisanje proizvodnje komponenti za elektrane. „SAD imaju odličan paket ne samo da promene infrastrukturu i miks energije, već i da povrate proizvodnju kritičnih delova“, rekao je izvršni direktor Enela Frančesko Starače.
Stefan Šenberger, stručnjak za klimu i energiju u konsultantskoj agenciji za menadžment BCG, rekao je za Rojters da će cene struje i gasa u Evropi dugoročno verovatno biti najmanje dvostruko veće nego u SAD. Stoga bi nove investicije mogle sve više se prave na drugoj strani Atlantika.
SAD sada ubrzavaju tempo i ulažu „apsurdne sume“ u poreske olakšice.
– SAD su pritom veoma prijateljske prema investitorima.
Nemačka vlada je prepoznala problem i pokušava da se u sprovođenju IRA- izjednači sa povlašćenim susedima SAD – Meksikom i Kanadom – ali za sada bezuspešno. Ministri privrede Nemačke i Francuske, dve najjače ekonomije u EU, džabe su pre tri nedelje bili u Vašingtonu. Evropska unija za sada ostaje diskriminisana po tom zakonu kojim se krše i pravila Svetske trgovinske organizacije.
Jedan predstavnik nemačke vlade rekao je Rojtersu da je potrebna atraktivna industrijska cena električne energije da bi se izjednačili uslovi. Međutim, ovo je veoma skupo i skoro nemoguće – s obzirom na zakone u EU.
Ministar ekonomije Robert Habek želi da predstavi koncept industrijske cene električne energije u prvoj polovini godine. Komisija EU nedavno je u Briselu predstavila svoje protivmere američkim subvencijama. Odluka o tome se očekuje u martu.
Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.
1 komentar na vest “VELIKA SEOBA KOMPANIJA Nemačke firme žele u Ameriku – uslovi su odlični, a porezi niski”
Ostavite komentar
Možda vas zanima
Najnovije iz rubrike
VREMENSKA PROGNOZA
Beograd
Novi sad
Kursna lista
Kriptovalute
KAD SE KAZE KOMPANIJE ,TREBA BITI PRECIZAN,SVE AMERICKE POGODNOSTI DOBICE VLASNICI I DIONICARI EVROPSKIH KOMPANIJA, A EVROPSKI RADNICI I SINDIKATI OSTACE NAJVJEROVATNIJE BEZ POSLA. TE ISTE RADNIKE ,SINDIKATE I OPCENITO EVROPSKE GRADJANE UPRAVO GUBITAK POSLA I SIGURNE EGZISTENCIJE NATJERACE DA MIJENJAJU SADASNJE POLITICKE STRUKTURE KOJE IH VODE U PROPAST.