Viktor Lustig, nije bio običan prevarant, bio je čovek koji je prodao Ajfelov toranj i to dva puta, a njegova priča i danas fascinira svojom ubedljivošću. Početkom 20. veka, stekao je reputaciju "džentlmena varalice" na luksuznim transatlantskim brodovima, pretvarajući se da je bogati plemić, investitor ili naučnik.

Njegov najpoznatiji trik bio je tzv. "mašina za štampanje novca", koja je navodno svakih šest sati proizvodila novčanicu od sto dolara. Kupci bi shvatili prevaru tek nakon nekoliko dana, kad više ne bi mogli da ga pronađu.

Na društvenoj mreži Iks (X), Finance Nerd navodi je da je ovo neverovatna priča o Viktoru Lustigu, prevarantu koji je prevare učinio da izgledaju kao umetnost.



Godine 1925. Ajfelov toranj je bio u lošem stanju i mnogi su smatrali da bi mogao biti srušen zbog visokih troškova održavanja. Lustig je to video kao priliku. Preko lažnih dokumenata i sa unapred falsifikovanim pečatima, predstavio se kao visoki službenik francuske vlade, zadužen za tajnu prodaju tornja u staro gvožđe.

- Koristeći lažne vladine akreditive, Lustig se predstavljao kao francuski zvaničnik iz Ministarstva pošta i telegrafa. Pozvao je šest najistaknutijih trgovaca, među bio je Andre Poisson. Objasnio je da je vlada odlučila da proda Ajfelov toranj za otpadno gvožđe, ali je želela da odluka ostane diskretna kako bi izbegla reakcije javnosti. Trgovci, zaslepljeni ekskluzivnošću i potencijalnim profitom, verovali su da je prevara bila istinita - objavio je on.

Objasnio je da Andre Poason, ambiciozan i lakoveran trgovac željan da sebi stvori ime, bio uveren da je dobio doživotni ugovor.

- Da bi zapečatio dogovor, čak je primio mito od njega, tvrdeći da mu je potrebno da bi uticao na druge vladine zvaničnike. Sa novcem u ruci, Lustig je pobegao u Beč, ostavljajući Poasona da otkrije istinu - Ajfelov toranj nije bio na prodaju. Lustig se vratio u Pariz nekoliko meseci kasnije i ponovio prevaru sa drugom grupom trgovaca otpadnim materijalom. Iako je ovog puta njegova prevara postala sumnjiva i prijavila ga policiji, Lustig je uspeo ponovo da pobegne - napisao je on.

Prema njegovim rečima, njegova karijera nije bila ograničena samo na Ajfelov toranj.

- Prevario je bezbroj drugih, uključujući i američke banke, svojom ozloglašenom 'kutijom za štampanje novca', sprava za koju je tvrdio da može da duplira valutu. Čak je prevario i Al Kaponea, otišavši sa njegovim poštovanjem i novcem. Vladavina Viktora Lustiga je konačno okončana 1935. godine kada je uhapšen u SAD zbog falsifikovanja. Osuđen je na 20 godina u Alkatrazu, gde je umro 1947. godine. Uprkos njegovom padu, njegove legendarne prevare ostaju fascinantno poglavlje u istoriji obmane - dodao je on.



Drugi pokušaj bio je još drskiji



Iako je mogao da pobegne s novcem, Lustig je odlučio da se vrati u Pariz i pokuša isto. I drugi put je organizovao sastanke i prezentovao "prodaju tornja", ali ovaj put mu je jedan potencijalni kupac posumnjao i obavestio policiju. Lustig je, naravno, pobegao, opet.

Njegova reputacija stigla je i do Amerike, gde je odlučio da okuša sreću u svetu kriminala na velikoj sceni. Pristupio je Al Kaponeu s idejom za investiranje. Uzeo je 50.000 dolara od Kaponea, ali umesto da ih "uloži", držao ih je netaknute u sefu dva meseca. Kada se vratio, rekao je Kaponeu da je "posao propao" i da želi da mu vrati sav novac, svaki dolar.

Kapone, zatečen poštenjem, bio je impresioniran. Dao mu je "nagradu" od 5.000 dolara - što je zapravo bio Lustigov cilj od početka.

Kraj "karijere"



Uprkos desetina uspešnih prevara, uključujući falsifikovanje obveznica i putujuće prevare širom SAD, Lustigova sreća nije mogla večno da traje. Godine 1935.  je uhapšen i optužen za falsifikovanje novca. Osuđen je na 20 godina zatvora u Alkatrazu, gde je 1947. i umro.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici