Kovid-19 se još uvek ne predaje, iako je trenutna situacija daleko bolje nego što je bila pre nekoliko meseci, ipak i dalje treba da budemo na oprezu, bez obzira na to što su kliničke slike sada lakše, postkovid simptomi su očigledni, a ljudi se sve više i više žale na tegobe poput glavobolje i poremećaja spavanja.


Iako je situacija sa koronom znatno lakša nego pre nekoliko meseci još uvek moramo da vodimo računa o svemu onome što može da ugrozi naše zdravlje.

Među komplikacijama koje se dešavaju posle preležane korone mogu da budu i neurološki problemi kao što su glavobolja, bolovi, poremećaji spavanja, zamor, "moždana magla"... Neurolog doc. dr Smiljana Kostić objasnila je u RTS Ordinaciji kada je postkovid glavobolja kardiovaskularni problem, a kada neurološki.


-Pacijenti koji su imali iskustvo migrene ili takozvane tenzione glavobolje znaju da prepoznaju da je to slična glavobolja. Međutim, ako se javi glavobolja koja je drugačijih karakteristika, iznenadna, jaka, neke drugačije lokalizacije, praćena još nekim propratnim simptomima trnjenja, slabosti, nemogućnosti hoda, vrtoglavicom, gubitkom svesti, onda to svakako treba da nekako upali aparm i da čoveka odvede lekaru da se vidi šta je u pozadini nove glavobolje- rekla je dr Kostić sa VMA, prenosi RTS.

Kognitivne smetnje - poput moždane "magle", zamora, poremećaja spavanja, glavobolje, poremećaja ukusa i mirisa, vrtoglavice, trnjenje, peckanje, mravinjanje, slabosti i bolova predstavljaju česte neurološke probleme koji se dešavaju u postkovidu, ali se ne tretiraju kao teži.

Simptomi težih neuroloških postkovid problema su:


- Moždani udar

- Akutna upala nerava

- Epileptični napad

- Encefalopatija

-Postoje ljudi koji su svesni da imaju povišen krvni pritisak i da kad im pritisak skoči imaju glavobolju, ali mi imamo sve više ljudi, i starijih i mlađih, bez obzira na godine, koji se pojavljuju sa glavoboljom koja je jedan sasvim novi simptom koji oni ranije nisu imali- dodala je dr Kostić, navodi RTS.

Moždani kao posledica kovida javlja se između prve i treće nedelje bolesti a rizik od nastanka tromba u plućima postoji do tri meseca nakon infekcije, a neretko je pogađao baš pacijente kod kojih nije bio očekivan.

-Moždani udar se javljao i kod mladih osoba koje nemaju ove tradicionalne faktore rizika, kod kojih se ne bi očekivao, ali ukoliko je bila teža kovid infekcija, onda je nekako i veći rizik da se moždani udar dogodi, i obično se moždani udar, kada govorimo o povezanosti sa kovidom, desi negde između prve i treće nedelje bolesti, tu se očekuje- rekla je doktorka.

Simptomi postkovida trajaće mesec ili dva, ali ako se jave i poremećaj D dimera, ritma rada srca, probadajući bol, anksioznost ili nesanica, moramo da posetimo lekara jer situacija može biti ozbiljna.

"Moždana magla" posle korone


Doc. dr Kostić je kazala da je "magla" simptom koji može da traje i pola godine, i da kod jedne grupe pacijenata prođe "sama od sebe".

-Kod pacijenata koji nikada ranije nisu imali takve simptome, obično prođe spontano. To su zdravi ljudi bez ikakvih kognitivnih problema, i kažu da odjednom teže pamte, da ne mogu brzo da misle ili prate više stvari u isto vreme. Ponekad im je teško i da pronađu reč koju traže da bi se izrazili, ili da donose odluke. Više od 80 odsto njih kaže da se oseća manje efikasnim u svakodnevnom životu, kao i na poslu. Ne treba da se "dignu ruke" i da se ulenjite, ali je odmor neophodan uz umerenu fizičku i mentalnu aktivnost- rekla je neurološkinja, navodi RTS.