33 godine skupljao je smeće i od njega gradio kule od 30 metara - danas su svetska atrakcija

Danas su kule Vots, zaštićena znamenitost, jedan od najpoznatijih primera samouke umetnosti u Americi, a od rušenja ih je spasao test izdržljivosti.

Teško je zamisliti kroz šta neko mora da prođe da bi proveo 33 godine sakupljajući razbijene flaše, odbačene pločice, staklo i otpadni metal, a zatim to koristio za izgradnju kula u svom dvorištu. Još je teže poverovati da je to uradio bez građevinskih mašina, planova i stručne pomoći.

Upravo to je uradio italijanski imigrant Simon Rodija, čije su strukture, nazvane Vots kule, sada među najpoznatijim umetničkim znamenitostima u Los Anđelesu. I zamalo nisu završile ispod bagera.

Od otpada iz komšiluka počeo je da gradi kule koje su na kraju nadvisile okolne kuće

Sabato Rodija, poznat kao Simon Rodija, rođen je u južnoj Italiji 1879. godine i emigrirao je u Sjedinjene Američke Države kao tinejdžer. Radio je razne fizičke poslove, uključujući postavljanje keramičkih pločica.

Prema pisanju Los Anđeles tajmsa, 1921. godine je kupio kuću pored železničke pruge u naselju Vots, tada na periferiji Los Anđelesa. Imao je 42 godine kada je počeo da gradi nešto za šta, izgleda, nije imao ni konačan plan niti projektovani datum završetka.

Sakupljao je odbačene flaše, razbijeni porcelan, ogledala, keramičke pločice i komade metala po gradu. Njegovo dvorište se postepeno pretvaralo u gradilište puno materijala koji drugi nisu želeli.

Čelične konstrukcije su počele da izranjaju iz zemlje, a tokom godina su toliko rasle da su se nadvijale nad susednim kućama. Rodija je ceo kompleks nazvao Nuestro Pueblo, ili "Naše selo". 

Bez nacrta, skela i mašina: Golim rukama podigao je kule visoke kao desetospratnica

Međutim, Italijan je očigledno bio nezaustavljiv u svom planu i tokom naredne tri decenije podigao je 17 povezanih struktura: tri velike kule, lukove, zidove i manje skulpturalne elemente.

Najviša kula dostiže približno 30 metara, otprilike iste visine kao desetospratna zgrada. Njihova osnova je čelik, a površine su prekrivene malterom u koji je Rodija utiskivao staklo, keramiku i školjke. Upravo zato, izbliza, kule izgledaju kao ogroman mozaik sastavljen od hiljada sitnih predmeta.

Nije koristio dizalice, skele ili zavarivanje. Ručno je savijao štapove i spajao ih žicom, a kako su kule rasle, penjao se na same konstrukcije. Pošto je morao da zarađuje za život, često je radio uveče i vikendom. Među decom koja su ga posmatrala bio je i budući džez muzičar Čarls Mingus, koji se kasnije prisećao njegove uporne gradnje i stalnog menjanja pojedinih delova.

33 godine gradio kule, a onda ih napustio bez objašnjenja: Misterija koja je ostala iza njega

Dok smo gledali ove zgrade, stalno smo se pitali: zašto je čovek posvetio toliko vremena i energije ovom poduhvatu? Ne postoji potpuno pouzdan odgovor na ovo pitanje. Istoričari umetnosti prepoznali su uticaje italijanskih verskih ceremonija, zvonika i brodskih jarbola u kulama.

Rodija je pomenuo Marka Pola i Kristofera Kolumba, a određeni delovi kompleksa zaista podsećaju na brod. Prema pisanju Los Anđeles tajmsa, želeo je da stvori nešto što niko drugi nije imao.

Godine 1954, nakon 33 godine rada, jednostavno je prestao. Imao je 75 godina, ostavio je imanje komšiji i preselio se u severnu Kaliforniju, bliže svojoj sestri. Nikada se nije vratio.

Njegov odlazak je pripisan umoru, zdravstvenim problemima i vandalu, ali konačan razlog nije utvrđen. Prilično bizaran slučaj koji nema jasan razlog za njegovo nastanak i završetak. Nekoliko godina kasnije, sudbina tornjeva našla se u rukama gradskih vlasti.

Grad je naredio rušenje njegovih kula, ali jedan test odlučio je da li će čudo od otpada opstati

Godine 1957, Los Anđeles je naredio da se objekti uklone, smatrajući ih opasnim jer su izgrađeni bez potrebnih dozvola i stručnog nadzora. Umetnici, arhitekte i građani pokrenuli su akciju spasavanja, a inženjer Bad Goldston je predložio studiju stabilnosti.

Kule su izdržale test, a naredba o rušenju je na kraju ukinuta. Rodija nije prisustvovao testu. Umro je 1965. godine, a njegove kule su kasnije proglašene Nacionalnim istorijskim spomenikom SAD, piše Putni kofer.

Danas se pored njih nalazi umetnički centar, a kompleks privlači posetioce iz celog sveta. Teško je pronaći bolji primer koliko daleko mašta i istrajnost mogu ići i kako nešto naizgled besmisleno može postati spomenik za buduće generacije.

BONUS KLIP Pogledajte vesti o EXPO2027:

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na Tiktoku, Fejsbuku i na našoj Instagram stranici.