AFERA NA POMOLU Popularni sajt za zapošljavanje godinama tajno eksperimentisao na ljudima

BizPortal | 13:12 | 30.09.22 Biz info

Majkrosoft će biti na udaru.

Shutterstock

LinkedIn je sproveo eksperimente na više od 20 miliona korisnika tokom pet godina koji su, iako su nameravali da poboljšaju kako platforma funkcioniše za članove, mogli da utiču na egzistenciju nekih ljudi, piše Njujork Tajms.

U eksperimentima sprovedenim širom sveta od 2015. do 2019. godine, Linkedin je nasumično menjao proporciju slabih i jakih kontakata koje je predložio njegov algoritam „Ljudi koje možda poznajete“ – automatizovani sistem kompanije za preporuku novih veza svojim korisnicima. Istraživači na LinkedIn, M.I.T., Stanford i Harvard Business School kasnije su analizirali zbirne podatke sa testova u studiji objavljenoj ovog meseca u časopisu Science.

LinkedIn-ovi algoritamski eksperimenti mogu biti iznenađenje za milione ljudi jer kompanija nije obavestila korisnike da su testovi u toku, piše Blic.

Tehnološki giganti poput LinkedIn-a, najveće profesionalne mreže na svetu, rutinski sprovode velike eksperimente u kojima isprobavaju različite verzije funkcija aplikacija, veb dizajna i algoritama na različitim ljudima. Dugogodišnja praksa, nazvana A/B testiranje, ima za cilj da poboljša iskustva potrošača i zadrži ih angažovanim, što pomaže kompanijama da zarade novac putem premium članarina ili reklama. Korisnici često nemaju pojma da kompanije sprovode testove na njima. (Njujork tajms koristi takve testove da proceni tekst naslova i da donese odluke o proizvodima i karakteristikama koje kompanija objavljuje).

Ali promene koje je napravio LinkedIn ukazuju na to kako takva podešavanja široko korišćenih algoritama mogu postati eksperimenti društvenog inženjeringa sa potencijalno promenama života za mnoge ljude. Stručnjaci koji proučavaju društvene uticaje računarstva rekli su da su sprovođenje dugih eksperimenata velikih razmera na ljudima koji bi mogli da utiču na njihove izglede za posao, na načine koji su za njih nevidljivi, postavili pitanja o transparentnosti industrije i nadzoru istraživanja.

– Nalazi sugerišu da su neki korisnici imali bolji pristup mogućnostima za posao ili značajnu razliku u pristupu mogućnostima za posao – rekao je Michael Zimmer, vanredni profesor računarskih nauka i direktor Centra za podatke, etiku i društvo na Univerzitetu Market. „Ovo su vrste dugoročnih posledica koje treba razmotriti kada razmišljamo o etici angažovanja u ovoj vrsti istraživanja velikih podataka.

Studija u časopisu Science testirala je uticajnu teoriju u sociologiji nazvanu „snaga slabih veza“, koja tvrdi da je veća verovatnoća da će ljudi dobiti zaposlenje i druge mogućnosti putem poznanstava nego preko bliskih prijatelja.

Istraživači su analizirali kako su algoritamske promene LinkedIn-a uticale na mobilnost korisnika. Otkrili su da su se relativno slabe društvene veze na LinkedInu pokazale dvostruko efikasnijim u obezbeđivanju zaposlenja od jačih društvenih veza.

U saopštenju, Linkedin je tokom studije rekao da je „postupio dosledno“ sa korisničkim ugovorom kompanije, politikom privatnosti i postavkama članova. U politici privatnosti se navodi da LinkedIn koristi lične podatke članova u istraživačke svrhe. U saopštenju se dodaje da je kompanija koristila najnovije, „neinvazivne“ tehnike društvenih nauka da odgovori na važna istraživačka pitanja „bez ikakvog eksperimentisanja na članovima“.

LinkedIn, koji je u vlasništvu Microsofta, nije direktno odgovorio na pitanje kako je kompanija razmatrala potencijalne dugoročne posledice svojih eksperimenata na zapošljavanje i ekonomski status korisnika. Ali kompanija je rekla da istraživanje nije dalo neproporcionalnu prednost nekim korisnicima.