ŽUSTRA RASPRAVA TRAMPA I BAJDENA Kakvu ekonomiju nose sa sobom, i ko ima veći uticaj na svet

Tamara Đurđević | 12:43 | 28.06.24 Biz info

Predsednik Džo Bajden i Donald Tramp noćas su se sukobili u prvoj debati u predsedničkoj trci Sjedinjenih Američkih Država 2024. godine, koja se održala u Atlanti, u državi Džordžija.

Foto: Freepik

Tokom 90 minuta debate ispred kamere CNN televizije, aktuelni predsednik Džo Bajden i Donald Tramp raspravljali su o budućnosti imigracije, aktuelnim ratovima na više frontova, takođe su pričali i o ekonomiji.

Prvo pitanje, odnosno prva tema o kojoj su razgovorali bila je ekonomija, a upitan o visokoj inflaciji, Bajden je okrivio Trampa što je promašio odgovor vlade na pandemiju korona virusa, ostavljajući mu teško oštećenu ekonomiju, dok se Tramp hvalio stanjem ekonomije dok je bio na funkciji.

Budžetski deficiti su se povećavali pod Trampom jer se njegovo smanjenje poreza iz 2017. nije isplatilo kao što je obećao. Tramp je nasledio budžetski deficit od 585 milijardi dolara i on je narastao na 984 milijarde dolara u 2019, da bi se popeo iznad 3 biliona dolara 2020. nakon što je pandemija pogodila, prema Kancelariji za upravljanje i budžet Bele kuće, prenose strani mediji.

Takođe, Bajden je rekao da je njegova administracija , nakon što je došao na vlast posle Donalda Trampa, morao mnogo da radi, kako bi ekonomija dovela u red. Dodao je i da je smanjena stopa nezaposlenosti.

– Sada imamo 800.000 novih radnih mesta, ali ima još toga da se uradi. Radim naporno da se izborim sa problemima poskupljenja hrane. Postaraćemo se da snizimo cenu stanovanja. Potrudićemo se da izgradimo dva miliona novih jedinica. Kombinacija onoga što mi je ostalo i korporativne pohlepe je razlog zašto smo trenutno u ovom problemu – rekao je Bajden.

Sa druge strane Tramp je rekao da je za vreme njegovog mandata ekonomija bila najveća u istoriji zemlje i da su svi bili zadivljeni rezultatima.

– Druge zemlje su nas kopirale. Pogodio nas je kovid, a kada smo to uradili, potrošili smo neophodan novac da ne bismo završili u Velikoj depresiji, kakvu smo imali 1929. Na kraju, uradili smo odličan posao. Imamo mnogo zasluga za ekonomiju, mnogo zasluga za vojsku, a nema ratova i toliko drugih stvari. Sve je bilo dobro – rekao je Tramp.

Oba predsednička kandidata su glasno okrivili jedni druge za skokove cene širom Sjedinjenih Američkih Država, koje su posle teškog perioda pandemije, napravili veliki pritisak na njihovim novčanicima.

Izvučena je i zvanična statistika koja se tiče inflacije i rasta cena u SAD.

1,4%: Ovo je bio indeks potrošačkih cena, ključni merač inflacije, u januaru 2021, kada je Bajden preuzeo dužnost. Bajden je više puta tvrdio da je njegova administracija nasledila stopu inflacije od 9 odsto, što nije tačno.
9,1%: Ovo je bio CPI u junu 2022. kada je inflacija posle pandemije dostigla vrhunac. To je bila najveća stopa u poslednjih 40 godina.
3,3%: Ovo je bio CPI u maju, poslednje očitavanje inflacije. Tramp je tvrdio da će okončati „bajdenovu inflatornu noćnu moru“, kako je to rekao tokom govora 22. juna, iako se inflacija značajno ohladila sa svojih najviših nivoa tokom Bajdenove administracije.
19,3%: Ovo je kumulativni nivo na kome su cene porasle u godinama otkako je Bajden preuzeo dužnost
7,8%: Ovo je kumulativni nivo na kome su cene porasle tokom Trampove administracije.

Republikanci ili demokrate – kakvu politiku i ekonomiju donose sa sobom

Definitvno je da oba predsednička kandidata u Sjedninjenim Američkim Dražavama imaju različit uticaj, na ekonomiju, kao i na sve ostale društvene sfere.

Kako je Miroslav Radaković, su-osnivač i partner u brokerskoj kući „TradeWin24“ koja uspešno sarađuje sa Beogradskom berzom. objasnio za Bizportal, postoje statističari koji prate to istorijski, koji analiziraju moguće ishode – ukoliko pobednički predsednički kandidat bude demokrata, a republikanci budu držali kongres, to će biti najbolja opcija za dugoročni rast tržišta akcije.

Sagovornik je istakao da ukoliko Bajden odnese pobedu, to će značiti za berzu i finansije nešto dobro, jer će se nastaviti tok dosadašnje politike, dok pobeda republičkog predstavnika Donalda Trampa, može da napravi pojačano kretanje cena na berzama uzrokovano nervozom ulagača (volatilnost), koja će, prema najavama, biti sigurno drugačija u odnosu na dosadašnju politiku Amerike.

Trampova politika imaće uticaj na Kinu

Prema rečima Miroslava Radakovića, te promene odnosiće se na odnose sa Kinom, što berzu dosta interesuje, takođe će se povlačiti nova geostrateška pitanja sa Rusijom, sa Bliskim Istokom.

– To bi sve u tom slučaju pobede Trampa moglo da se promeni, kao i što bi mogla da oživi trgovina. S druge strane, Tramp će možda i da zatvori Ameriku sa neke kineske proizvode, a sigurno je da će odnos sa Evropom biti dinamičniji – objasnio je sagovornik za naš portal.

Kako je zaključio Radaković, dokle god se ne vidi jasan put državne administracije u Americi i jasan plan buduće vlade, rano je da s govori o krajnim ishodima. Kao i da će tek krajem leta, kada će se intenzivnije pratiti svi politički događaji predsedničkih kandidata, i njihovih stavova prema ekonomskoj politici SAD-a, slika i uticaj Bajdena i Trampa biti nešto jasnija.

Što se tiče najpoznatije berze na svetu, Volstrit, potencijalna pobeda Trampa mogla da donese kratkoročni pad na berzama, onako na „prvu loptu“, jer je berza hirovita i ponaša se kao srna – ne voli nagle promene politika, pa je kratkoročna korekcija izvesna.

– Dok se ne vidi jasan plan i put nove državne administracije u Americi, rano je da govorimo o ishodima. Krajem leta će se intenzivnije pratiti politički događaji u Americi, izjave predsedničkih kandidata, anketa i generalno komunikacije s javnošću po pitanju ekonomske politike. Verovatno, početkom septembra berza će početi da reaguje, odmah s početkom izborne groznice u SAD – zaključio je Radaković.

Da li i koliko debate imaju uticaj na izbor kandidata?

Pojedini istoričari i analitičari smatraju da je Džon Kenedi tesno pobedio Ričarda Niksona nakon odličnog nastupa u prvoj televiziskoj debati davne 1960. godine, da je Džerald Ford izgubio izbore 1976. zbog užasnog odgovora na pitanje o sovjetskim trupama u istočnoj Evropi tokom debate, a da je Ronaldu Reganu glumačko iskustvo iskorišćeno u televiziskim okršajima pred kamerama donelo dva mandata.

Opet, s druge strane, postoje brojni stručnjaci i medijski analitičari koji tvrde, da nekoliko nastupa pred kamerama uz žustru raspravu na goreće teme ne može drastično da promeni mišljenje glasača u SAD-U.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.