PRIČA O BUDALI KOJA JE KUPOVALA TENKOVE Ili – zašto nije u redu da zapadne zemlje zarađuju od rata

Stanko Stamenković | 15:46 | 03.02.23 Biz info

A eto, ipak, zarađuju.

Foto: Shutterstock

Da je nekom rat, a nekom brat, nije ništa novo, odvajkada je tako, ali ovaj aktuelni, u Ukrajini, doneo je pare onima koji su sve već kupali u novcu. I jasno je da, dok god neko na svetu pati, uvek postoji i onaj koji ga tapše po ramenu i teši, a čim stradalnik okrene leđa, zadovoljno trlja ruke i kaže: „Ma, samo da potraje krvoproliće”.

Možda ne baš tim rečima, ali možemo se opkladiti da naftni gigant Šel ovih dana slavi, jer je objavio da je ubeležio rekordnu zaradu. I razlog je upravo tekući rat u Ukrajini. Cene energenata su porasle, Rusi su sankcionisani, i sve se tako lepo namestilo da je Šel prihodovao lepih 39,9 milijardi dolara. Nije mala stvar – to je najveći prihod koji su imali u svojoj 115 godina dugoj istoriji firme.

Pa, ko ne bi slavio? A posebno izvrši direktor Šela, Vael Ravan, koji je izjavio da profit prikazuje snagu Šela, i sposobnost kompanije da isporuči energiju od vitalnog značaja klijentima širom sveta.

Naravno da se izvršni direktor hvali uspehom, ali je zaboravio da napomene kako je to manje uspeh njegovog mudrog rukovođenja, a više rezultat haosa na energetskom tržištu, sa kojeg su Rusi (bar što se tiče Evrope) prilično uklonjeni. Mada ne sasvim, jer Moskva i dalje izvozi svoje energente u Evropu, pa tako beleži profit i nasankcionisanoj teritoriji, dok uspešno krči svoj put ka Kini i Istoku.

Dakle, bilo bi fer da Šel oda zahvalnost politici Evropske unije, koja im uteruje milijarde u džep, sve u želji da kazni Moskvu.

A druga priča o „oparenju” zahvaljujući ratu dolazi iz mirne i bezbrižne Belgije. Tamo postoji kompanija koja je decenijama unazad kupovala rashodovane nemačke tenkove. Neki su stari i preko 50 godina, marke „Leopard 1”. I te tone i tone gvožđa su sada dočekale svoj trenutak.

Direktor te kompanije, Fredi Verslus se zove, ako nekog baš zanima, pohvalio se da u svojoj kolekciji ima 500 oklopnih nemačkih vozila, i sad se države Evrope otimaju o njih, kako bi ih poslali u Ukrajinu, da ih tamo brane od Rusa.

Direktor Verslus, za razliku od glavnog šefa Šela, ne krije radost zbog rata, i izjavio je za britanski Gardijan da se nada da će tenkovi videti malo akcije u Ukrajini. U smislu, da će posejati smrt, baš njega briga. Njegova firma je računala da će stara vojna oprema ipak, jednom, neko zatrebati, zato su je kupovali. I evo, zatrebala je.

Nešto od te polovne robe Verslus je već prodao, a najgore je što ti nemački tenkovski krševi zahtevaju ozbiljne popravke i rezervne delove.

Ironija rata, dakle – bogata angloholandska firma (Šel) masno zarađuje, kao i firma jednog Belgijanca, žitelja zemlje u kojoj se nalazi glavni grad Brisel i sedište Evropske unije.

Ko se kako snađe… Tako je bilo i devedesetih godina prošlog veka, kada je na našim prostorima buktao rat, a imali smo i hiperinfaciju, daleko joj ružna kuća.

Kad smo već kog toga, mučena Argentina je ubeležila inflaciju od gotovo 100 odsto na kraju prošle godine, i zbog toga će morati da pusti u promet novu najveću novčanicu, od 2.000 pezosa. Čuvajte se, braćo Argentinci – kad te nule počnu da se množe, za čas dođeš do 2.000.000.000 pezosa. Ima nas malo starijih Srba koji se dobro sećamo.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.