POTEZ KOJI MOŽE DA IZAZOVE NUKLEARNI RAT Ako je kriza oko Ukrajine izazvala recesiju, da li su svesni šta bi bilo ako se zarati zbog Tajvana?

Stanko Stamenković | 13:18 | 08.08.22 Biz info

Konflikt, opasan po ceo svet.

Foto: Shutterstock

Koliko god bila velika i opasna igra, kao što je ova aktuelna, na relaciji SAD-Kina-Tajvan, uvek treba postaviti osnovno pitanje – ko tu ima najviše (novčane) koristi. Nedavna poseta Tajvanu, u vidu Nensi Pelosi, šefice Demokratske stranke u predstavničkom domu SAD-a je, očekivano i s namerom, pokrenula je lavinu. U pitanju je, naravno, korist koju SAD mogu da izvuku iz toga – ali, po koju cenu?

Kina je, podsetimo, burno reagovala, jer je već nebrojeno puta upozoravala SAD da prestane da pravi finansijske i diplomatske planove sa Tajvanom, na šta su se Amerikanci oglušili. Sada je svet na ivici pokretanja još jednog ratnog žarišta, usred ovog haosa izazvanog krizom u Ukrajini i diskutabilnim odlukama Evropske unije po pitanju sankcija koje su nametnute Rusiji.

Odakle im hrabrosti za to? Bajedenova administracija, mnogo agresivnije nego što je to radio bivši predsednik SAD-a, Donald Tramp, želi da uđe u diplomatski konflikt sa Kinom. Ono što posebno boli Bajdena jeste podatak koji nikako ne treba zanemariti – Kina ima 145 kompanija koje spadaju u najmoćnije korporacije na planeti. Sa druge strane, SAD ih ima manje, „samo” 124. A poznato je da Amerikanci ne vole da budu drugi po bilo čemu, a kamoli po prilivu novca.

Ta magična reč – poluprovodnici

Gotovo nezaustavljivi rast Kine u poslednje dve decenije, posebno na polju tehnologije, samo je doprineo tome da Sjedinjene Države pojačaju svoju ljubav prema Tajvanu, a na uštrb odnosa sa Kinezima. Treba napomenuti i to da SAD nisu od juče naklonjeni Tajvanu i čak, kako je nedavno podsetio Dojče Vele, imaju i usvojeni zakon koji ih obavezuje na to da im daju vojnu podršku. General Daglas Mekartur je Tajvan nazivao „nepotopivim nosačem aviona SAD”, imajući u vidu to da je Tajvan ostrvska zemlja.

Međutim, Bajden je otišao dva koraka dalje, preko svoje izaslanice, Nensi Pelosi. Zašto je to opasno? Pa, mnogi analitičari se slažu u oceni da aktuelni predsednik Kine, Si Đinping, ima nameru da, pre odlaska sa vlasti, ako treba i vojno zauzme Tajvan.

Dakle, da podsetimo, za svaki slučaj – Kina smatra Tajvan svojoj teritorijom, i ne trpi kada neko ima dobre odnose sa njima. Diplomatskim putevima, uspela je da je prilično izoluje, i malo ko u svetu Tajvan priznaje kao nezavisnu državu, što bi većina Tajvanaca želela, iz straha od reakcije zvaničnog Pekinga.

Tajvan je, uprkos tome, najveći proizvođač čipova i poluprovodnika na svetu (na globalnom nivou, u prošloj godini, pokriva neverovatnih 65 odsto tržišta), bez kojih nema industrijske proizvodnje. Ako ni zbog čega drugog, Amerikanci bi ih zbog toga voleli.

Pogrešno mesto, pogrešno vreme

Poređenja radi, poslednji put, 1995. godine, došlo je do sličnih tenzija između Amerike i Kine oko Tajvana. Tada su ponosne Sjedinjene Države poslale svoje nosače aviona prema Tajvanu, a tadašnji sekretar odbrane, Vilijem Peri, nadmeno je saopšto Kinezima da bi „Peking trebalo da zna da su najjača vojna sila u Zapadnom Pacifiku Sjedinjene Američke Države”. I stvarno, tadašnja snaga kineske vojske bila je zanemarljiva u odnosu na SAD.

Međutim, Si Đinping je to vrlo svesno promenio, i sigurno nije zaboravio Perijeve reči. Kina je danas jedna od najmoćnijih vojnih sila, ako ne i moćnija od SAD-a, što čak priznaju i američki mediji, poput njihovog NBC-ja.

Imajući sve to u vidu, poseta Nensi Pelosi, koju mnogi vide kao demonstraciju sile preko leđa Tajvanaca, jedan je od najopasnijih poteza u novijoj istoriji.

Jednostavno, Pelosi je izabrala pogrešno vreme i pogrešno mesto. Gorepomenuti Dojče Vele je nedavno podsetio da je Tajvan jedno od najopasnijih kriznih žarišta na svetu. Ako svakog dana možemo da se uverimo u razmere krize koju je izazvala situacija u Ukrajini, nije teško proceniti da bi i najmanji vojni sukob oko Tajvana bio pakao sa nesagledivim posledicama po čitav svet.