Porezi na dobit nisu zanemarljivi u najvećim ekonomijama sveta

Andrej Lalić | 14:52 | 28.06.24 Biz info

Nakon azijske finansijske krize 1999. godine, predstavnici vlada iz 20 najvećih ekonomija sveta odlučili su da se neformalno okupe kako bi koordinirali trgovinsku politiku. Tako je počela G20.

Foto: Shutterstock

Zajedno, blok čini više od 85 odsto svetske ekonomije i zaslužan je za jedinstvenu političku akciju kao odgovor na događaje u svetu.

Međutim, uprkos ovoj zajedničkoj pripadnosti, ovu grupu i dalje čine fundamentalno različite ekonomije sa različitim politikama prema poslovnim subjektima.

Argentina i Indija imaju najviše stope poreza na dobit , od 35 odsto u G20.

Međutim, obe zemlje imaju progresivnu lestvicu oporezivanja, tako da se ovaj broj može odnositi samo na manji podskup firmi. Za strane kompanije sa „stalnim prebivalitem“ u Indiji, stopa se penje preko 40 odsto.

Zanimljivo je da zemlje BRIKS-a pokrivaju spektar korporativnih poreskih stopa. Počevši od najvišeg (Indija, Brazil) do sredine (Južna Afrika, Kina) do najnižeg (Rusija).

S druge strane, većina klastera G7 nalazi se u srednjim rasponima (24–30 odsto), s najvećim odstupanjem u Japanu (31 odsto) i najmanjim izuzetkom u SAD (21 odsto).

Zapravo, nakon Saudijske Arabije i Rusije (20 odsto), SAD imaju treću najnižu stopu poreza na dobit od svih ekonomija G20, prenosi Blic.

Ovo nije uvek bio slučaj. Zakon o „Trampovom porezu“ iz 2018. bio je najveća reforma poreskog zakona u tri decenije, čiji je deo smanjio stopu poreza na dobit kompanija sa 35 odsto na 21 odsto.

Za najnovije biznis vesti iz Srbije i sveta, pratite nas na našoj Instagram stranici.