PANDEMIJA JE IPAK BILA OKIDAČ Potrošnja na oružje oborila sve rekorde, a evo koje zemlje su na vrhu liste

Zemlje su više trošile na oružje i u dve godine pandemije koronavirusa, ističu u ovom institutu.

– Vojna potrošnja dostigla je rekordne nivoe uprkos ekonomskim posledicama pandemije COVID-19 – istakao je viši istraživač SIPRI-jevog Programa vojne potrošnje i proizvodnje oružja Dijego Lopes da Silva.

SAD fokusirane na „nove tehnologije“

Uprkos većem iznosu, udeo vojne potrošnje u globalnom bruto domaćem proizvodu (BDP) smanjen je za 0,1 postotni poen, na 2,2 odsto BDP-a, budući da su zemlje više izdvajale i za podsticaje ekonomiji, stvorivši uslove za njen brzi oporavak od pandemijske krize.

– Tempo rasta usporio je u realnom izrazu zbog inflacije. U nominalnom izrazu vojna potrošnja porasla je 6,1 odsto – dodao je Da Silva.

Najviše su na oružje prošle godine trošili SAD, Kina, Indija, Velika Britanija i Rusija.

Američka potrošnja na oružje pala je 1,4 odsto, na 801 milijardu dolara, s udelom u BDP-u od 3,5 odsto.

Pad odražava i smanjenu potrošnju na istraživanje i razvoj, ali SAD se, po svemu sudeći, i dalje fokusiraju na “tehnologije nove generacije”, primećuju u SIPRI-ju, prenosi Al Džazira.

Veća potrošnja za oružje Rusije i Ukrajine

Ruska potrošnja porasla je prošle godine 2,9 odsto, na 65,9 milijardi dolara, s udelom u BDP-u od 4,1 odsto.

Veća izdvajanja za oružje omogućile su više izvozne cene energenata, a vremenski su se poklopila s pripremama napada na Ukrajinu, primećuju u SIPRI-ju.

Ukrajina je od ruskog pripajanja Krima 2014. godine jačala odbranu, povećavši potrošnju na oružje 72 odsto.

U 2021. godini potrošnja je ipak pala, na 5,9 milijardi dolara, s udelom u BDP-u od 3,2 odsto, izračunao je SIPRI.